Sezonske infekcije disajnih puteva

< Nazad Ažurirano 12.02.2025.

S jeseni i tokom zime je sezona prehlada i respiratornih infekcija koje se vrlo lako šire među ljudima, kako među odraslima tako i među predškolskom i školskom decom, kapljičnim putem u zatvorenom prostoru, kod kuće, u vrtiću, u školi i/ili na poslu, u kome pretežno boravimo tokom hladnih dana i u gradskom prevozu,  gde na malom prostoru bude mnogo ljudi, neretko zbijeni jedan uz drugog usled čestih gužvi u saobraćaju. Dakle, od sezonskih respiratornih infekcija gotovo da niko nije pošteđen!

Glavni uzročnici sezonskih infekcija disajnih puteva su virusi. Čak 99 % infekcija disajnih puteva i digestivnog trakta su virusne, a znatno ređe su bakterijske infekcije grla, kao što su gnojna angina krajnika uzrokovana bakterijama kao što je hemolitički streptokok grupe B ili akutni gastroenteritis uzrokovan bakterijom kao što je  Salmonela.

S obzirom da težina kliničke slike respiratornih infekcija može biti od vrlo lakih inaparentnih do vrlo teških sa komplikacijama opasnim čak po život, koje mogu biti i prolongiranog trajanja, od velikog značaja je primarna prevencija istih i optimalna terapija, ukoliko do njih dođe i pored preventivnih mera.

Najčešći uzročnici među virusima su adenovirusi, SARS, RSV, EBV, metapneumovirusi itd. koji uzrokuju infekcije gornjih disajnih puteva tj. nosa, sinusa i/ili grla, ređe donjih disajnih puteva kao što su traheja, bronhije, bronhiole i/ili plućnog parenhima, i druge familije virusa kao što su  rotavirusi i koksaki virusi, koji su najčešći uzročnici infekcije digestivnog trakta tzv. stomačni virusi.  

Inkubacioni period traje od dva do tri dana najčešće, a najduže do 7 dana od kontakta sa obolelim.

Prvi simptomi su kijanje, curenje iz nosa, sekret vodenastog izgleda, zapušenost nosa, otežano disanje kroz nos, nazalni govor, bolovi u predelu čela i/ili korena nosa, otežano gutanje, grebanje u grlu, promuklost, kašalj, gust i lepljiv ispljuvak, povišena telesna temperatura ( 37,5 – 41 C), opšta slabost i malaksalost, bolna osetljvost celog tela „boli me i lomi celo telo“, koža bolna na dodir, brže zamaranje i gubitak snage.

Traje oko 3-5 dana uz odmor i optimalnu terapiju i  negu. Ređe, traje i duže oko 7-10-14 dana.

Težina kliničke slike može varirati od nekoliko blago ispoljenih simptoma kratkog trajanja do manifestacije svih i vrlo izraženih navedenih simptoma dužeg trajanja.

Težina kliničke slike zavisi od virulentnosti i infektivne doze samog virusa s jedne strane i od  samog imuniteta obolelog i načina lečenja s druge strane.

Preventivne mere sezonskih infekcija disajnih puteva tokom zime su jačanje imuniteta urednim stilom života: dovoljno sna od 6-8h dnevno tokom noći, pravilna i izbalansirana ishrana u skladu sa potrebama i fizička aktivnost 3-6 km dnevnog hodanja ili 4000 koraka na dan - 3x nedeljno fizička aktivnost aerobnog tipa submax nivoa opterećenja.

Terapija sezonskih respiratornih infekcija obuhvata sledeće postupke i mere: pošteda od rada, mirovanje, hidracija 1,5-2l na dan u vidu raznovrsnih toplih čajeva a obavezno od majčine dušice, sveže ceđena limunada i mineralna voda, polivitaminska terapija (vitamin D 2000-4000 IJ  dnevno i vitamin C 500 mg/dan) i oligoelementi (Zn i Cu), izbalansirana ishrana i lako varljiva (kuvana, barena i dinstana, supe, 250g povrća i 450g voća dnevno) kao i simptomatska terapija (analgetik, antipiretik (ukoliko je telesna temperatura iznad 38,5 C), dekongestiv i ekspektorans).

Postoje prirodni biljni preparati koji su klinički ispitani i dokazana su im antivirusna, antibakterijska i antimikrobna dejstva i jačanje imuniteta. U vidu su preparata, u različitim oblicima, koji se primenjuju odmah po pojavi prvih simptoma, a mogu i preventivno odmah posle rizičnog kontakta sa obolelom osobom, ublažavajući tegobe i znatno skraćujući trajanje infekcije.

Antibiotici se ne primenju a pri ori odmah i neće se zakasniti sa njihovom primenom. Isključivo lekar o tome odlučuje na osnovu svih nalaza i kliničke procene.

Istraživanja i klinička iskustva su pokazala da primena antibiotka kod svih virusnih infekcija ne pomažu, bolest traje 7 dana i sa i bez antibiotika, čak može i da „odmogne“ tj. da dovede do raša kod dece, pada imuniteta dovodeći do leukopenije tj. smanjenja apsolutnog broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi (bitnih za odbranu organizma) i narušavanja crevne flore i razvoja bakterijske rezistencije na antibiotike!

Antibiotik, dakle, smanjuje imuni odgovor, a beta –laktamski antibiotici dovode do leukopenije i česta neopravdana upotreba antibiotika dovodi do produbljivanja leukopenije i rezistencije bakterija na antibiotsku terapiju.

Virusna infekcija može dovesti do prolazne leukopenije zbog koje ne treba uvoditi antibiotik, jer može produbiti leukopeniju ili je izazvati.

Leukopenija kod onkoloških i primarno imunokompromitovanih pacijenta je sasvim drugo stanje i ima drugačiji značaj u odnosu na prolaznu leukopeniju kod preegzistentno zdrave populacije tokom virusnih infekcija.

Bris grla radi se samo kod sumnje na bakterijsku infekciju grla!

Laboratorijske analize krvi i urina ( SE, CRP, KKS, LF, Fib, D-dimer, feritin, IL6, prokalcitonin (marker sepse) i trombocitoza (marker autoimuniteta)) se ispituju kod težih kliničkih stanja, gde se postavlja sumnja na neadekvatni pojačani imuni odgovor i/ili na bakterijsku infekciju ili sepsu!

Dakle, primarna prevencija sezonskih respiratornih infekcija je ono što savetujemo po principu „bolje sprečiti nego lečiti“ i ukoliko dođe do infekcije savetujemo adekvatno lečenje vođeno od strane lekara.

Dr Tanja Stančić Milojević