Prekomerna težina i gojaznost - okidači bolesti modernog doba

< Nazad Ažurirano 17.09.2020. Prekomerna težina i gojaznost - okidači bolesti modernog doba

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2016. godini, skoro 2 milijarde ljudi starijih od 18 godina patilo je od prekomerne težine, a od toga, 650 miliona njih bilo je gojazno. U proteklih pola veka, broj gojaznih se utrostručio, a svake godine od posledica prekomerne težine umre skoro 3 miliona ljudi. Koja je razlika između prekomerne težine i gojaznosti, kako se ova dva oboljenja dijagnostikuju, koji su njihovi uzroci i posledice, i kako lečiti gojaznost – saznajte u nastavku.

Prekomerna težina i gojaznost – dve strane istog novčića

Neretko okarakterisane kao jedne od najvećih epidemija modernog doba, prekomerna težina i gojaznost su međi najčešćim oboljenjima današnjice, pogađajući više od trećine američke populacije. Iako se često koriste kao sinonimi, prekomerna težina ustvari predstavlja korak pre gojaznosti.

Medicinsko dijagnostikovanje ova dva oboljenja vrši se putem izračunavanja indeksa telesne mase (BMI) – numeričke vrednosti koja se dobija podelom mase (telesne težine) i visine osobe. BMI se izračunava putem formule BMI = kg/m2, tj. deljenjem težine osobe sa kvadratom njene visine. Opseg normalne telesne težine kreće se od 18,5 do 25, rezultati između 25 i 30 smatraju se prekomernom težinom, dok se sve preko 30 klasifikuje kao gojaznost.

BMI jeste primarni indikator gojaznosti, ali svakako nije jedini i finalni metod dijagnostikovanja ovog oboljenja. Naime, faktori kao što su starost, pol, etnička pripadnost i mišićna masa mogu uticati na vezu između indeksa telesne mase i telesne težine. Štaviše, BMI ne razlikuje koštanu masu, mišiće i višak masti, stoga se rezultati ne mogu smatrati potpuno adekvatanim načinom dijagnostikovanja prekomerne težine. Za određivanje stepena gojaznosti kod dece koristi se drugačiji BMI sistem izračunavanja. No, uprkos ovim ograničenjima, indeks telesne mase koristi se već skoro već pola veka za izračunavanje kliničke gojaznosti.

 

Koji su uzroci prekomerne težine i gojaznosti?

Prekomeran unos hrane, posebno one bogate mašću, kao i manjak fizičke aktivnosti, tradicionalno se smatraju tipičnim uzrocima ova dva oboljenja. Međutim, gojaznost je višeslojna i složena bolest koja se ne može uvek objasniti prostim unosom i potrošnjom kalorija i neaktivnim stilom života. Stoga, dijete često ne predstavljaju dobar metod mršavljenja, upravo jer prekomernu težinu neretko prate druga ozbiljna zdravstvena stanja.

Među čestim uzročnicima gojaznosti ubrajaju se:

  • Genetska predispozicija – između 40% i 70% gojaznih osoba genetski su podložni prekomernom gojenju
  • Starenje – smanjena mišićna masa i usporavanje metabolizma mogu uzrokovati preteranu telesnu masu
  • Manjak sna – nepravilan i nedovoljan san može dovesti do hormonskih promena koje izazivaju glad i žudnju za kaloričnom hranom
  • Stil života – nezdrava ishrana, brza hrana bogata mašću, manjak kretanja samo su neki od rizika gojaznosti
  • Trudnoća – višak kilograma koji se dobije tokom trudnoće ponekad preraste u kliničku gojaznost
  • Hormonski poremećaji – širok spektar endokrinih poremećaja koji utiču na apetit, metabolizam i telesnu distribuciju masti
  • Lekovi – steroidi i antibebi pilule mogu dovesti do hormonskog disbalansa i uvećanja težine
  • Hipotireoza – umanjen rad štitne žlezde usled kog dolazi do smanjene proizvodnje tiroidnih hormona koji izazivaju gojaznost
  • Kušingov sindrom – stanje u kom dolazi do povišene proizvodnje kortizola, tj. hormona stresa, koji dovodi do povećanja telesne mase
  • Sindrom policističnih jajnika – odlikuje ga povišen nivo muških polnih hormona (androgena) koji dovode do prekomerne težine
  • Osteoartritis – degenerativna bolest hrskavice zglobova koja otežava, a ponekad i kompletno onemogućuje kretanje obolelog

Koje su komplikacije prekomerne težine i gojaznosti?

Prekomerna težina predstavlja veliki napor za kosti, kao i unutrašnje organe. Veliki broj bolesti poput dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, srčanog udara, povišenog holesterola, bolesti žuči i jetre, artritisa, i neplodnosti, povezane su sa prekormernom težinom. Takođe, naslage masti dovode do upala u delovima organizma gde su se one nakupile, a pojačane upale u telu mogu dovesti do razvoja pojedinih vrsta raka, kao što su rak grudi, creva, i grlića materice. Poslednjih meseci, svedoci smo gojaznosti kao jednog od najznačajnijih faktora za razvoj teže kliničke slike kod obolelih od virusa Covid-19.

 

Kako Kvantna medicina može pomoći u dijagnostikovanju i lečenju prekomerne težine i gojaznosti?

Dijagnostikovanje gojaznosti obavlja se uglavnom izračunavanjem indeksa telesne mase, nakon čega se prelazi na fizičke preglede obolelog, u vidu poređenja obima abdomena i kukova, kao i debljine kože. Ultrazvuk, CT skener, EKG i magnetna rezonanca, zajedno sa rezultatima testova krvi koji pokazuju nivoe holesterola i šećera, funkciju jetre i štitne žlezde, mogu ukazati na to da li je osoba klinički gojazna.

Metode Kvantne medicine mogu uočiti razvoj oboljenja u njenim ranim fazama, a Mikrorezonantna terapija može sprečiti nastanak ili zaustaviti razvoj bolesti za koju bi inače bila neophodna doživotna terapija lekovima. Kvalitativni i kvantitativni pregledi iz domena klasične i Kvantne medicine mogu ukazati na pojavu disabalansa hormona, neravnomerne raspodele mišića i masti u organizmu, usporen metabolizam, ali i skrivena oboljenja koja se kod pacijenta mogu ispoljavati samo uz simptom prekomerne težine.

Termovizijski skener registruje infracrveno zračenje organizma koje se menja usled promene temperature, a kao rezultat patoloških procesa u organizmu. S druge strane, Biorezonantni skener kvalitativno određuje krvnu sliku i biohemijske promene, na osnovu čega se dobija uvid u kompletno zdravstveno stanje osobe, kao i predispozicije za razvoj određenih bolesti. Nakon dijagnostike, predlaže se Mikrorezonantna terapija koja pokreće farmakolaboratoriju samog čovekovog organizma, kako bi se pacijent izborio sa bolešću na prirodan i bezbedan način, bez upotrebe medikamenata.

 

Prevencija gojaznosti

U poslednjih nekoliko decenija, broj osoba koji boluju od prekomerne težine i gojaznosti drastično se povećao, a tendencija rasta broja obolelih ne prestaje. U većini slučajeva, umereno vežbanje pola sata dnevno, u vidu šetanja, plivanja ili vožnje bicikla može značajno pomoći na ubrzavanje metabolizma i smanjenje naslaga masti.

Takođe, zdrava ishrana bogata svežim voćem, povrćem, proteinima, i smanjenje ishrane bogate mastima i kalorijama, važan je faktor u prevenciji gojaznosti. Dijete, lekovi i operacije uglavnom su jednokratno, ali i nezdravo i nebezbedno rešenje ovog problema, jer skoro uvek je slučaj da gojaznost nije uzrok, već posledica nekog drugog, skrivenog oboljenja.

Gojaznost danas može da pogodi svakoga, bez obzira na pol i godine, a s obzirom na to da sa sobom donosi mnoga stanja koji utiču na kvalitet života, prevencija je od primarne važnosti. Prekormena težina i gojaznost mogu se izlečiti bez ostavljanja dugoročnih posledica po pacijentovo zdravlje ako se vodi zdrav život i redovni pregledi obavljaju na vreme.