Osnovna pravila zdrave ishrane

< Nazad Ažurirano 20.08.2022. Osnovna pravila zdrave ishrane

Koliko ste samo puta čuli da je zdrava ishrana jedna od najvažnijih stvari za naše celokupno zdravlje? Ukoliko se hranimo zdravo, smanjujemo rizik od različitih bolesti, održavamo zdravu figuru i osećamo se manje umorno. Naravno, zdrava ishrana se može primetiti i „odspolja“: kosa je sjajnija, nokti čvršći, a koža zategnuta i hidrirana.

Iako se termin „zdrava ishrana“ koristi često, mnogi ne znaju šta takva ishrana podrazumeva. U ovom članku bavićemo se osnovama zdrave ishrane i objasnićemo čemu treba težiti u ishrani. Pored toga, osvrnućemo se na jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice koji je povezan sa ishranom: gojaznost.

Osnove zdrave ishrane

Kada kažemo „zdrava ishrana“, mnogi pomisle na kalorije. Iako važne, kalorije nisu ono što treba da bude fokus zdrave ishrane, već su to nutrijenti. Nutrijenti poput ugljenihhidrata, proteina i vitamina su ono što je našem telu potrebno kako bi funkcionisalo.

Kada je reč o nutrijentima, važno je obraćati pažnju na kalorije, ali je još važnije fokusirati se na njihovu gustinu. Naime, nutritivna gustina predstavlja količinu nutrijenata koju određena hrana sadrži. Sva hrana koju unosimo sadrži kalorije, ali nije svaka hrana nutritivno gusta. Evo jedan klasičan primer: pakovanje čokolade može sadržati puno kalorija, ali nema vitamina i minerala koji su izuzetno bitni za naše zdravlje. Takođe, mnoge namirnice koje se reklamiraju kao niskokalorične često ne sadrže nutrijente, i konzumiranje takvih namirnica praktično nema benefita za naše zdravlje.

Hrana može biti nutritivno gusta bez obzira na to koliko kalorija sadrži. Pravi primeri ovoga su voće i povrće; ove namirnice obično imaju malo kalorija a bogate su vitaminima i mineralima. Naravno, postoje i visokokalorične namirnice koje obiluju nutrijentima poput avokada, žumanca i orašastih plodova.

Tako dolazimo do jednog od najvažnijih pravila zdrave ishrane: ona nikako ne treba da se zasniva na brojanju kalorija. Ključ zdrave ishrane je unos što više nutritivno bogatih namirnica koje nas neće samo zasititi, već će biti gorivo našem organizmu i poboljšaće naše zdravlje.

Makro i mikronutrijenti

Svi nutrijenti dele se na makro i mikronutrijente. Hajde da zaronimo malo dublje u ove dve grupe.

Makronutrijenti

Makronutrijenti su nutrijenti koji su potrebni našem telu u većim količinama jer nam daju energiju. S obzirom na to da naše telo ne može da proizvede nijedan makronutrijent, moramo da ih unosimo ishranom. U makronutrijente spadaju ugljeni hidrati, proteini i masti. Iako su sva tri izuzetno važna za naš organizam, svaki makronutrijent ima različitu funkciju.

Ugljeni hidrati su najvažniji izvor energije za naše telo jer se pretvaraju u glukozu koju mišići i mozak koriste kako bi funkcionisali. Nažalost, ugljene hidrate bije glas da su nezdravi, iako to nije potpuno tačno. Naime, ugljene hidrate delimo na proste i složene. Prosti ugljeni hidrati otpuštaju šećer brže i nalaze se u slatkišima i grickalicama. Ovaj tip ne sadrži vitamine i minerale koji su nam bitni. S druge strane imamo složene ili „dobre“ ugljene hidrate koji obiluju vitaminima i mineralima. Iako ovo možda nije poznata činjenica, sve vrste voća i povrća sadrže ugljene hidrate, i to ove „dobre“. Jedina vrsta hrane koja ne sadrži ugljene hidrate je meso.

Druga vrsta makronutrijenata su proteini. Oni su sačinjeni od amino-kiselina i funkcionišu kao hormoni, enzimi i antitela. Proteini takođe čine i deo strukture našeg tela i mogu se naći u kosi, mišićima, koži, itd. Za razliku od ugljenih hidrata, proteini nam nisu potrebni za energiju, ali su važan deo našeg tela. Nutritivna vrednost proteina se meri po tome koliko esencijalnih amino-kiselina sadrži (ukupno ih ima 9). Meso i riba poznati su po tome da sadrže svih 9 esencijalnih amino-kiselina. Međutim, kod nas je ukorenjeno verovanje da su to jedine namirnice koje sadrže sve esencijalne amino-kiseline, što nije istina. Proizvodi od soje, amarant i kinoa takođe sadrže ove kiseline. Važno je napomenuti da biljni proteini obično ne sadrže sve esencijalne kiseline, zbog čega je izuzetno važno pravilno ih kombinovati.

Dolazimo do trećeg makronutrijenta, tj. masti. Ovo je verovatno makronutrijent koji ima najgoru reputaciju, iako je to potpuno nezasluženo. Bitno je napraviti razliku između zasićenih i nezasićenih masti. Zasićene masti pretežno se nalaze u životinjskim proizvodima poput mesa, mleka i mlečnih proizvoda, ali i kokosovog i palminog ulja. Ove masti mogu izazvati probleme sa holesterolom i povećati rizik od srčanih oboljenja. Sa druge strane imamo nezasićene masti koje regulišu metabolizam i doprinose regeneraciji ćelija. Nezasićene masti nalaze se u uljima i puterima od orašastih plodova. Masti su važne za apsorbovanje vitamina A, D, E i K, te ih ne treba izbegavati.

Mikronutrijenti

Kao što je to slučaj sa makronutrijentima, naše telo ne proizvodi mikronutrijente u dovoljnim količinama i zato je potrebno unositi ih kroz hranu. Mikronutrijenti dele se na vitamine i minerale. Svaki vitamin i mineral ima različitu funkciju u našem organizmu, a najbolji način da budemo potpuno sigurni da ih sve unosimo je da konzumiramo zdravu i raznoliku hranu. Mikronutrijenti ključni su za zdrave kosti, kožu, oči, zaštitu od bolesti, stvaranje kolagena, stabilizovanje proteina itd.

Gojaznost

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (World Health Organization) iz 2016. godine, na svetu ima više od 650 miliona gojaznih ljudi. S obzirom na to da su podaci stari 6 godina, ovaj broj je sigurno sada veći.

Gojaznost definišemo kao abnormalnu akumulaciju masti koja predstavlja rizik za zdravlje. Iako mnogi gojaznost vide samo kao estetski problem, ova bolest je mnogo više od toga. Gojaznost povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, mišićno-koštanih poremećaja, pa čak i raka.

Fundamentalni uzrok gojaznosti je disproporcija u odnosu između unesenih i potrošenih kalorija. Kako se do ovoga dolazi? Najčešće se radi o nezdravoj ishrani, tj. konzumiranju namirnica koje nisu nutritivne već pune šećera ili masti. Svakako, nepravilna ishrana nije jedini uzrok gojaznosti. U uzroke spadajui genetika, nedostatak fizičke aktivnosti, određene bolesti i lekovi, godine, kao i socio-ekonomski faktori.

Kako se smanjuje rizik od gojaznosti? Pošto određene stvari poput godina ne možemo da promenimo, važno je da poradimo na onome na šta možemo da utičemo, a to je naša ishrana. Izbacivanjem industrijski prerađene hrane prepune šećera, masti i drugih štetnih sastojaka smanjujemo rizik ne samo od gojaznosti, već i od mnogih drugih bolesti. Važno je uvrstiti u ishranu nutritivno bogate namirnice poput voća, povrća, integralnih žitarica, itd.

Čak i mali gubitak kilograma može mnogo poboljšati zdravlje, te je važno biti istrajan. Stroge dijete možda daju rezultate brže ali su uglavnom nezdrave i nisu dugotrajno rešenje. Jedino trajno rešenje je promena načina života i usvajanje zdravijih navika.

Intolerancija na hranu

Mnogi ljudi često se žale da se posle obroka osećaju naduto, da imaju bol u stomaku, glavobolje, gasove ili dijareju. Iza ovih simptoma često se krije intolerancija na hranu, tj. stanje preosetljivosti na određene sastojke iz hrane ili pića. Najčešći uzrok intolerancije na hranu jeste nedostatak ili smanjena aktivnost digestivnih enzima ili osetljivost na određene hemijske spojeve.

Intolerancija na hranu nije opasna po život ali može veoma da utiče na njegov kvalitet. Iako se možda ovo stanje ne spominje često, neka istraživanja pokazuju da je 15-20% ljudi intolerantno na određene namirnice. Zašto je ovo bitno? Zato što se sve više govori o tome koliko naša ishrana utiče na zdravlje i povećan rizik od različitih bolesti i stanja.

Intolerancija na hranu vrlo se teško povezuje sa nekom namirnicom, što predstavlja problem na duge staze. Osoba koja je npr. intolerantna na mleko možda toga nije ni svesna, te nastavlja da konzumira mleko sve dok organizam može sa tim da se izbori. U nekom trenutku opterećenje postaje preveliko za organizam i tada može doći do brojnih hroničnih stanja poput gastrointestinalnih tegoba, psiholoških smetnji (umor, nervoza, promene raspoloženja), dermatoloških promena (osip, svrab), pa čak i gojaznosti. Kontinuirano unošenje namirnica na koje smo intolerantni dovodi do razvoja štetnih bakterija u digestivnom traktu što utiče na našu crevnu floru i remeti rad imunog sistema.

Važno je istaći da intolerancija i alergija na hranu nisu jednoisto. Intolerancija na hranu je vezana za naš digestivni trakt, a alergija na hranu je reakcija našeg imunog sistema.

Kako As Medicus Biorezonanca može da pomogne?

Pravilna ishrana važna je kako u prevenciji, tako i u lečenju mnogih bolesti. Nažalost, intolerancija na hranu sve je češća i mnogi ljudi nisu ni svesni da im određena hrana ne prija. Zbog toga je važno pravilno utvrditi koja hrana prija našem organizmu a koja ne. Kako bi se ovo uradilo, potrebno je testirati intoleranciju na određene vrste hrane i pića.

U poliklinici As Medicus Biorezonanca možete brzo i precizno utvrditi da li ste intolerantni ili alergični na hranu, i to poptuno bezbolno, bez ikakvog zračenja. Kako je to moguće? Odgovor je Kvantna medicina.

Kvantna medicina je grana medicina koja kombinuje znanja iz nekoliko oblasti poput kvantne fizike,elektronike,  biofizike, itd. U fokus se stavljaju individualnost, pristup pacijentu kao celini i samoizlečenje. Ova grana medicine omogućava otkrivanje bolesti pre nego što se simptomi pojave, te je tako moguće predvideti i sprečiti bolesti. Najbolje od svega je što Kvantna medicina koristi neinvazivne i bezbolne dijagnostičke i terapijske metode, te je potpuno bezbedna za sve.

Jedan od najmoćnijih aparata Kvantne medicine jeste Biorezonantni skener. Ovaj aparat koristi 3D tehnologiju za pregled svih organa i sistema. Pregled traje sat vremena, nakon čega se stiče kompletan uvid u zdravstveno stanje. Biorezonantni skener testira intoleranciju na hranu, alergene i lekove, što je izuzezno važno za utvrđivanje pravilne ishrane. Takođe, aparatom se pregleda i gastrointestinalni trakt, čime se mogu utvrditi eventualna oštećenja.

Naravno, ovaj aparat ima mnogo širu primenu. On registruje prisustvo bakterija, parazita i virusa, može da odredi krvnu sliku i utvrdi predispozicije za određene bolesti. Ovaj sveobuhvatni pregled zamenjuje više specijalističkih pregleda i potpuno je komforan i bezbedan, bez ubrizgavanja kontrasta i štetnog zračenja.

Poliklinika As Medicus Biorezonanca koristi Biorezonantni skener u svrhu dijagnostike i određivanja terapije. Ukoliko želite da saznate više o ovom aparatu ili da zakažete pregled, ne oklevajte da nas kontaktirate i naš tim rado će Vam pomoći.