Oboljenja štitaste žlezde – Koji su simptomi i kako ih prepoznati

< Nazad Ažurirano 07.04.2024. Oboljenja štitaste žlezde – Koji su simptomi i kako ih prepoznati

Štitasta žlezda kao “štit” na vratu u vidu leptira raširenih krila čuva naše telo. Ona je jedna od endokrinih žlezdi u našem organizmu i ima vrlo važnu ulogu u kompleksnom sistemu našeg organizma-reguliše sveukupni metabolizam organizma, pre svega stvaranje energije. Bez energije nema života ni ćelije ni organizma, a nije moguć ni pravilan psihofizički razvoj organizma i uopšte njegovo funkcionisanje.  Ukoliko štitasta žlezda ne funkcioniše adekvatno, to se odražava na celokupno zdravstveno stanje i može dovesti do niza problema.

U ovom članku bavićemo se štitastom žlezdom i najčešćim poremećajima u njenom funkcionisanju kako biste mogli lakše da prepoznate simptome i preduzmete odgovarajuće mere.

Šta je štitasta žlezda?

Štitasta žlezda je endokrina žlezda tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, što znači da stvara i izlučuje hormone direktno u krv i putem krvi oni dopiru do svake ćelije u organizmu. Luči dve vrste hormona: tiroksin i kalcitonin. Tiroksin (T4) je neaktivna forma tireoidnog hormona i aktivacijom nastaje trijodtironin (T3) koji putem ćelijskih receptora ostvaruje svoja specijalizovana dejstva u organizmu, pre svega regulaciju sveukupnog metabolizma, dok je kalcitonin jedan od hormona regulacije metabolizma kostiju i održavanja nivoa fosfata i kalcijuma u krvi, i specifičan marker karcinoma štitaste žlezde.

Rad štitaste žlezde je pod kontrolom supervizora centralnog nervnog sistema, odnosno, endokrine žlezde hipofize smeštene u turskom sedlu mozga, preko svog tireotropnog stimulirajućeg hormona (TSH) po principu negativne povratne sprege. Dakle, pod dejstvom TSH štitasta žlezda luči hormone T4 i kada se postigne optimalna i svrsishodna koncentracija hormona u krvi u skladu sa potrebama organizma prestaje dalja stimulacija. Ako izostane adekvatan odgovor štitaste žlezde onda se pojačava stimulacija sve više od strane hipofize tako što se sve više izlučuje TSH i dostiže se visok nivo aktivnosti hormona supervizora. Sa druge strane, ako štitasta žlezda postane autonomna i luči prekomerno i nesvrsishodno svoje hormone, onda se potpuno gasi aktivnost TSH i hormon postaje jedva merljiv ili nemerljiv u krvi. Takvi poremećaji odnosa navedenih hormona nam ukazuju i na prirodu i mesto samog problema, da li je na nivou štitaste žlezde ili hipofize ili na još višem nivou regulacije i kontrole rada svih endokrinih žlezdi u organizmu u hipotalamusu centralnog nervnog sistema. S toga razlikujemo primarne, sekundarne i tercijarne poremećaje rada štitaste žlezde u zavisnosti od toga na kom nivou je nastao problem odnosno oštećenje ili oboljenje.

Bitno je spomenuti da je za sintezu hormona štitaste žlezde potreban jod. Pošto naše telo ne proizvodi ovaj oligoelement on se mora uneti iz spoljne sredine putem ishrane. Zato je bitna upotreba kuhinjske soli u svakodnevnoj ishrani jer je jodirana i tako se sprečava gušavost zbog deficita joda u hranljivim namirnicama svakodnevne upotrebe.

Koji su vidovi poremećaja aktivnosti štitaste žlezde?

Postoje dva vida poremećaja aktivnosti štitaste žlezde, i to može biti smanjena aktivnost tj. hipofunkcija štitaste žlezde, odnosno hipotireoza, i povećana aktivnost tj. hiperfunkcija štitaste žlezde, odnosno hipertireoza.

Hipotireoza se ispoljava najčešće u vidu hroničnog umora, stalne pospanosti, osećaja hladnoće, mrzovoljnosti, “lenjosti” , podbulosti lica, oticanja celog tela i uvećanja telesne mase i bez pojačanog unosa hrane. Koža je hladna, suva i gruba, kosa suva i lomljiva, prisutno je raslojavanje i lomljivost nokatnih ploča, promuklost, usporenost celog organizma i usporeno razmišljanje, govor i pokreti tela. Još neki od simptoma su i opstipacija, snižena telesna temperatura, snižen krvni pritisak, usporen rad srca, kao i visoke vrednosti holesterola u krvi.

Hipertireoza se ispoljava u vidu psihomotorne uznemirenosti i potrebe za stalnim kretanjem. Prisutan je tremor ruku, podrhtavanje mišića, sindrom nemirnih nogu, osećaj stalne vrućine, intenzivno znojenje, gubitak telesne težine i pored normalnog ili pojačanog unosa hrane, česta promena raspoloženja, anksioznost, nesanica, brže zamaranje, nelagodnost u grudima,  lupanje i/ili preskakanje srca, povišen arterijski krvni pritisak, ubrzan rad srca, poremećaji ritma, niske vrednosti holesterola u krvi, koža je topla i vlažna… 

Najčešća oboljenja štitaste žlezde?

 

Postoje razna patološka stanja i uzročnici koji mogu narušiti građu i/ili samo funkciju štitaste žlezde što dovodi do razvoja niza raznih poremećaja u organizmu s obzirom da ova žlezda sa unutrašnjim lučenjem kontroliše brojne procese i sveukupni metabolizam organizma. U ovom delu fokusiraćemo se na najčešća oboljenja štitaste žlezde.

Upala štitaste žlezde - bakterije daju akutni oblik upale štitaste žlezde, kada je ona vrlo vidljivo izmenjena, otečena, topla i bolna, praćena opštim znacima teške infekcije organizma kao što je visoka telesna temperatura, opšta slabost i malaksalost. Zatim, virusi daju subakutni oblik upale štitaste žlezde, slične simptomatologije akutnom, samo je znatno sporijeg toka razvoja i trajanja i znatno blažih simptoma i promena. I autoimuni poremećaj dovodi do hroničnog oblika upale štitaste žlezde koji se ispoljava uglavnom samo ukoliko se razvije poremećaj funkcije štitaste žlezde bez većih strukturnih abnormalnosti i pojava lokalnih promena na samoj štitnoj žlezdi.

Autoimune bolesti štitaste žlezde Mb. Hashimoto i Mb. Graves

Mb. Hashimoto je hronična limfocitna upala štitaste žlezde posredovana autoimunim poremećajem i nastaje kada naš imunološki sistem prestane da prepoznaje sopstvene normalne ćelije štitaste žlezde i na njih deluje kao na strane ćelije koje mogu da nas ugroze. Zbog toga naš imuni sistem stvara autoantitela koja napadaju našu štitastu žlezdu i razarajući funkcionalno aktivne ćelije štitaste žlezde može dovesti do poremećaja strukture i funkcije štitaste žlezde posle izvesnog vremenskog perioda. Najčešće se ispoljava prolaznom hipertireozom i/ili postepenim razvojem hipotireoze; najpre se detektuje i definiše kao subklinička hipotireoza, potom, ukoliko se na vreme ne započne nadoknada hormona  dolazi do razvoja i ispoljavanja kliničke slike hipotireoze. Studije pokazuju da ako ovu bolest ima blizak član Vaše porodice postoji oko 80% verovatnoće da i Vi obolite. Žene 10x češće oboljevaju od ove bolesti u odnosu na muškarce.

Mb. Graves je još jedna autoimuna bolest koja zahvata štitastu žlezdu. U ovom slučaju proizvode se autoantitela koja uzrokuju produženu stimulaciju tireoidnih ćelija što dovodi do pojačanog lučenja hormona i hiperfunkcije štitaste žlezde. Klinički se ispoljava kao hipertireoza uz još jedan specifičan znak egzoftalmus, isturene očne jabučice i ukočen pogled i odignut gornji kapak koji ne prati pokrete očne jabučice pri pogledu na dole.

Pored navedenih  bolesti i uzroka oboljevanja štitaste žlezde, do poremećaja rada žlezde mogu dovesti i drugi razlozi kao što su lekovi (Amiodaron), zračna terapija kod onkoloških pacijenata ili hirurško odstranjivanje dela ili cele štitne žlezde.

Lečenje oboljenja štitaste žlezde

Kod stanja smanjene funkcije štitaste žlezde princip lečenja se zasniva na nadoknadi hormona koji nedostaje zbog oslabljenog rada štitaste žlezde bez obzira na uzrok. Hormon je u obliku tablete i ordinira se 1x dnevno ujutru pola sata pre doručka. Optimalnost terapije se određuje na osnovu merenja aktivnosti TSH u krvi.

Kod stanja povećane funkcije štitaste žlezde koriste se tireosupresivni lekovi koji smanjuju sintezu i izlučivanje hormona štitaste žlezde do potpune normalizacije funkcije žlezde. Ukoliko je nemoguće izlečenje medikamentnom terapijom onda se pristupa primeni drugih metoda lečenja kao što je primena radioaktivnog joda. Jod uništava višak namnoženih čelija i tako smanjuje ukupno tireoidno tkivo i hiperprodukciju hormona kod polinodoznih oboljenja štitaste žlezde.

Takođe, postoji i opcija hirurgije, gde se odstranjuje deo ili cela štitasta žlezda u slučaju karcinoma ili teške forme polinodozne strume koja ne reaguje na tireosupresivnu terapiju ili ne da optimalan  terapijski odgovor na terapiju radioaktivnim jodom.

Poliklinika As Medicus Biorezonanca-Vaš partner u borbi protiv poremećaja štitaste žlezde

Imajući u vidu važnu ulogu štitaste žlezde u našem organizmu, nikako ne treba zanemariti simptome koji mogu ukazati na poremećaj njenog rada. Takođe, ne treba zaboraviti značaj prevencije - redovne kontrole hormona štitaste žlezde su važne za rano otkrivanje promena u njenom funkcionisanju i blagovremeno reagovanje.

Poliklinika As Medicus Biorezonanca je tu za Vas bilo da Vam je potreban preventivni pregled, detaljna dijagnostika, ili lečenje. Mi smo prva poliklinika za integrativnu medicinu - koristimo i Kvantnu i klasičnu medicinu kako bismo Vam pružili najbolju moguću uslugu.

Što se tiče Kvantne medicine, koristimo dva izuzetno moćna aparata u dijagnostičke svrhe - Termovizijski i Biorezonantni skener. Ova dva skenera omogućuju pregled celog tela, uključujući štitastu žlezdu. Mogu registrovati i najmanje promene, čak i pre pojave fizičkih simptoma, što Vam dozvoljava da reagujete na vreme.

Najveća prednost Kvantne medicine jeste neinvazivni pristup. Nema potrebe za ubrizgavanjem kontrasta, vađenjem krvi, ulaskom u zatvoreni prostor ili bilo kakvim hirurškim procedurama kako bi se odradila dijagnostika. Ceo proces je potpuno bezbedan za sve, uključujući i decu i trudnice.

Ukoliko se ipak odlučite za klasičnu medicinu, u našoj poliklinici možete naći vrhunske specijaliste iz različitih oblasti, uključujući internu medicinu i radiologiju.

Kontaktirajte nas i zakažite pregled kod jednog od naših stručnjaka.