Neurološki i psihički poremećaji povezani sa koronom

< Nazad Ažurirano 19.10.2021. Neurološki i psihički poremećaji povezani sa koronom

Pandemija korona virusa promenila je našu sadašnjost i u velikoj meri uticala na sve aspekte našeg života. Pored fizičkih simptoma koje zaraženi pacijenti često osete, korona virus utiče na nas i psihički, iako možda toga nismo ni svesni. Istraživanja pokazuju da se neurološki i psihički poremećaji javljaju kod jedne trećine pacijenata tokom i nakon preležanog virusa.

Koji su to neurološki i psihički simptomi koji mogu da se dovedu u vezu sa koronom? Koje mere preduzeti u svrhu zaštite? Odgovore na ova pitanja saznajte u nastavku teksta.

Anksioznost kod ljudi usled korona virusa

Pandemija korone izazvala je haos u svetu i predstavlja rat između ljudi i virusa. Sa svih strana okruženi smo informacijama, novinskim člancima, televizijskim emisijama, debatama, raspravama, a sve u vezi sa korona virusom. Različiti podaci, često i netačni, mogu se naći u svim medijima.

Iako je osnovna namera ovih podataka da nas informišu o situaciji sa korona virusom kod nas i u svetu, često se postiže potpuno suprotan efekat. Nesigurnost, zbunjenost, samoća, izolovanost i strah dovode do pogoršanja psihičkog stanja, ne samo kod zaraženih, već i kod onih koji se do sada nisu susreli sa virusom. Anksioznost usled pandemije često se javlja kod ljudi koji su imali bolno iskustvo usko povezano sa korona virusom.

Istraživanja pokazuju da je anksioznost jedan od najčešćih psihičkih simptoma koji prate korona virus. Anksiozne misli ne moraju se javiti u trenucima kad je osoba zaražena. Naprotiv, najčešće se javljaju nakon preležanog virusa, jer se pacijent tada plaši ponovne zaraze, kao i toga da će ugroziti zdravlje ljudi oko sebe.

Sa pojavama mutiranih sojeva, anksioznost raste, jer ove nepredvidive okolnosti čine ljude nesigurnim i uplašenim. Ljudi se često izoluju i povlače u sebe, što dovodi do usamljenosti, koja opet pogoršava anksioznost. Istraživanja govore da se anksioznost javlja i kod lakših i kod težih slučajeva, te je iz tog razloga teško predvideti da li će i kako uticati na pacijenta.

Kod određenih ljudi, anksioznost može da preraste u opsesivno-kompulsivni poremećaj i ostavi dugoročne posledice po psihičko zdravlje. Ukoliko se ne obrati pažnja i ne dobije adekvatna terapija, pacijenti mogu da postanu hronični germofobi. U tom slučaju, pacijenti razvijaju opsesivni strah od virusa i bakterija, ne žele da dodirnu bilo šta što nije prethodno dezinfikovano, i postaju opsednuti čistoćom, što umnogome otežava normalno funkcionisanje.

Nažalost, anksioznost se često ne primećuje u početku, naročito ukoliko je osoba izolovana i nema puno kontakta sa bliskim osobama. Ipak, postoje neke mere koje možemo preduzeti kako ne bismo upali u začaran krug anksioznosti:

·       Obratiti pažnju na informacije koje dopiru do nas – Treba ostati informisan, ali ipak ograničiti proveru vesti. Česte provere informacija vezanih za korona virus dovode do povećanja anksioznosti i straha. Takođe, treba se informisati jedino iz pouzdanih izvora i izbegavati senzacionalističke naslove koji mogu uticati na anksioznost

·       Fokusirati se na stvari koje možemo da kontrolišemo – Svojim ponašanjem možemo značajno smanjiti mogućnost zaraze. Često pranje ruku, izbegavanje gužvi, socijalno distanciranje, nošenje maski i poštovanje propisanih mera umanjiće mogućnost zaraze i u isto vreme pružiće osećaj kontrole

·       Ne zapostaviti komunikaciju sa ljudima – Uvek je bitno održavati kontakte sa dragim ljudima, a naročito sada. To ne mora biti kontakt uživo; razgovori putem društvenih mreža ili video poziva pomoći će nam da se lakše izborimo sa izolacijom i usamljenošću

·       Boravak u prirodi – Sunce i priroda imaju pozitivan efekat na naš imuni sistem, te je poželjno boraviti napolju, ukoliko okolnosti to dozvoljavaju. Naravno, treba izbegavati gužve pri svakom odlasku u prirodu

Promene raspoloženja kod ljudi usled korona virusa

Da li ste primetili da se u jednom trenutku osećate srećno, zatim tužno, ljuto, ili uznemireno? Ukoliko ovo zvuči poznato, velika je verovatnoća da imate poremećaj raspoloženja, što predstavlja još jedan čest simptom usko povezan sa korona virusom.

Istraživanja pokazuju da velik broj ljudi pati od naglih i čestih promena raspoloženja, što nije iznenađujuće. Neizvesnost, karantin, smanjene interakcije sa ljudima i druge posledice pandemije imaju nemerljiv uticaj na naše emocije. Česta posledica promena raspoloženja su i rasprave sa ukućanima, što dovodi do pojačanja napetosti i nervoze, naročito tokom izolacije.

Kod nekih pacijenata, promene raspoloženja biće skoro neprimetne, a kod nekih će te oscilacije biti jake i česte. Ovaj poremećaj javlja se i kod ljudi koji su imali jače simptome, kao i kod onih koji su imali blage. Često pacijent ni sam nije svestan da ima promene raspoloženja, ali su svesni ljudi oko njega, što može uticati na društveni život koji je i ovako ugrožen usled pandemije. Nema pravila, kao ni magičnog leka koji će eliminisati promene raspoloženja.

Ipak, postoje načini da se promene raspoloženja ublaže i poboljša kvalitet života:

·       Održavati zdrave navike – Bilo da je to svakodnevni boravak u prirodi, šetnja, trening ili nešto slično, zdrave navike su izuzetno bitne i mogu pomoći u kontrolisanju promena raspoloženja

·       Spavati dovoljno – Kvalitetan i redovan san neophodan je za naše psihičko zdravlje. Ukoliko ne spavamo dovoljno, promene raspoloženja mogu postati još izraženije

·       Hraniti se zdravo – Zdrava ishrana je uvek dobar izbor, a naročito u vreme pandemije kada nam je jak imuni sistem potrebniji nego ikada. Trudite se da unosite što više zdravih namirnica i izbegavajte unos alkohola

·       Voditi dnevnik – Zapisivanje osećanja često može da pomogne u kontrolisanju promena raspoloženja

Hroničan umor kod ljudi kao jedan od poremećaja povezanih sa koronom

Još jedan od poremećaja koji se javljaju usled korona virusa jeste hroničan umor. Iako najčešće traje par nedelja, neki pacijenti osećaju umor čak i nekoliko meseci nakon preležanog virusa. Naučnici još uvek nisu utvrdili kako je korona povezana sa dugoročnim umorom, ali se veruje da je to odgovor našeg tela na borbu protiv ovog virusa.

Ukoliko  sumnjate da imate hroničan umor usled korone, proverite da li imate neke od ovih simptoma:

·       Glavobolja

·       Vrtoglavica

·       Bol u mišićima

·       Smanjeni refleksi

·       Gubitak apetita

·       Zamućen vid

·       Problemi sa kratkoročnim pamćenjem

·       Loša koncentracija

·       Smanjena motivacija

·       Halucinacije

Ako imate neke od ovih simptoma, evo kako možete da se izborite sa njima:

·       Odmarajte – Vaše telo se bori sa virusom i normalno je da ćete osetiti iscrpljenost, u zavisnosti od jačine simptoma. Kako biste podržali ovu borbu, potrebno je pružiti svom telu neophodne uslove za odmor i oporavak. To ne mora nužno biti spavanje – slušajte muziku, radite jogu, upražnjavajte vežbe disanja, itd. Takođe, smanjite korišćenje telefona i kompjutera kako biste se zaista odmorili

·       Krećite se koliko možete – Lagane aktivnosti koje ne iziskuju puno energije prijaće vašem organizmu jer će poboljšati cirkulaciju. To može biti i šetnja po sobi nekoliko puta na dan, u zavisnosti od stanja organizma

·       Budite strpljivi – Konstantan umor i nedostatak koncentracije su često frustrirajući i čine nas nervoznim i razdražljivim. Iako je želja da se što pre vratimo našim uobičajenim aktivnostima normalna, neophodno je dati telu vremena za oporavak

Moždani udar kao jedna od neuroloških posledica povezanih sa korona virusom

Kao što smo ranije spomenuli, glavobolja i vrtoglavica su česti simptomi korone. Međutim, ovaj virus, iako retko, može da izazove i ozbiljne posledice kao što je moždani udar.

Moždani udar dešava se uglavnom kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom koji su neretko prikačeni na respirator. On nastaje usled poremećaja krvotoka u moždanom tkivu i može da izazove brojne prolazne ili trajne posledice na motoriku, govor, koordinaciju kretanja, kogniciju, ravnotežu, itd.

Korona virus utiče na smanjenje nivoa kiseonika u krvi, pri čemu se mogu javiti ugrušci koji blokiraju dotok krvi i kiseonika do mozga, tako izazivajući moždani udar.

Pošto se moždani udar najčešće javlja kod težih slučajeva, najbolja preventivna mera je blagovremeno javljanje lekaru. Ukoliko imate neke od simptoma korona virusa ili sumnjate na iste, javite se lekaru što pre kako biste na vreme otpočeli sa procesom ozdravljenja.

Kako Kvantna medicina može da pomogne?

Kvantna medicina može da otkrije prisustvo infektivne bolesti u najranijoj fazi, pre nego što to mogu da urade laboratorijski nalazi. Korišćenjem Termovizijskog i Biorezonantnog skenera dobija se jasan uvid u to da li pacijent ima povišenu temperaturu ili virusnu infekciju. Takođe, mogu se primetiti i potencijalna oštećenja pluća koja svakako mogu pobuditi sumnju na korona virus.

Kvatna medicina pruža i uvid u opšte stanje organizma i imuniteta, što svakako igra veliki značaj u prevenciji korona virusa. Dijagnostika je potpuno bezbolna i neinvazivna sa individualnim pristupom svakom pacijentu.

Ova grana medicine posmatra organizam u celini i omogućava ranu detekciju bilo kakvog disbalansa, što je izuzetno značajno pri dijagnostici svake bolesti, uključujući i korona virus.

Tu smo da vam pomognemo da ostanete zdravi. Zakažite pregled ovde.