Najčešće sportske povrede i njihovo lečenje

< Nazad Ažurirano 27.03.2022.

Bavljenje sportom donosi mnogobrojne benefite za naše telo. To je jedan od najboljih načina za unapređenje imunog sistema, održavanje vitke figure i poboljšanje posture tela. Pored toga, bavljenje sportom jača našu psihu i podstiče lučenje endorfina – hormona sreće.

Iako veoma korisno, bavljenje sportom nosi i određene rizike. Bilo da se bavite sportom rekreativno ili profesionalno, sportske povrede su nešto sa čime ćete se vrlo verovatno susresti. Iz tog razloga bitno je znati nešto više o njima.

U ovom članku bavićemo se najčešćim sportskim povredama i reći ćemo nešto više o njihovom lečenju. Pored toga, navešćemo nekoliko saveta koji mogu biti korisni u smanjenju rizika od povreda.

Šta su sportske povrede i kako se dele?

Sportske povrede su povrede mišićno-skeletnog sistema koje nastaju usled vežbanja ili bavljenja bilo kojom sportskom aktivnošću. Mogu se javiti prilikom nepravilnog zagrevanja ili izvođenja vežbi, prevelikog napora, nedovoljnog odmora, ili usled nepravilne forme.

Ovakve povrede dele se na akutne i hronične. Akutne povrede nastaju usled trenutnog dejstva snažne sile i dovode do mehaničkog oštećenja tkiva. Najčešće su pogođena meka tkiva poput mišića i ligamenata. Ova tkiva daju podršku našim zglobovima prilikom bilo kakve fizičke aktivnosti, a kada su izložena jakoj sili koju ne mogu da „zaustave“, dolazi do oštećenja.

Hronične povrede se često nazivaju i povrede preopterećenja (overuse injuries). Nasuprot akutnim povredama, hronične povrede nastaju usled dugotrajnog i čestog izlaganja naporima. Dejstvo sile je u ovom slučaju kumulativnog karaktera. Tkiva se konstantno izlažu naporu i nastaju mikrotraume. Kada kap prelije čašu dolazi do „tačke pucanja“, tj. povreda.

Najčešće sportske povrede

Sportske povrede značajno se razlikuju kada je reč o simptomima. Nije svaka sportska povreda opasna, ali često može biti znak da se određene stvari ne rade pravilno ili se telo izlaže prevelikom naporu. Pogledajmo koje su to najčešće sportske povrede.

Istegnuće mišića

Jedna od najčešćih sportskih povreda jeste istegnuće mišića. Kao što i sam naziv kaže, ova povreda nastaje kada se mišić istegli van svojih mogućnosti.

Istegnuća mišića mogu biti i akutna i hronična. Akutna istegnuća nastaju usled nepravilnog zagrevanja pre vežbanja, slabe kondicije, ili podizanja tereta iz neuobičajenih pozicija. Takođe, ovakva istegnuća mogu nastati ukoliko je naše telo iscrpljeno i umorno. Hronična istegnuća nastaju usled konstantnog opterećenja mišića ponavljanim pokretima ili lošeg držanja tela.

Važno je napomenuti da se istegnuće može desiti u svakom mišiću koji je aktivan tokom vežbanja. Ipak, najčešća istegnuća javljaju se u lumbalnom delu leđa, vratu, ramenima, kao i zadnjoj loži.

Ovakve sportske povrede uglavnom su blažeg karaktera i ne zahtevaju lekarsku pomoć, a simptomi nestaju nakon nekoliko dana odmora. Međutim, postoje i teška istegnuća prilikom kojih oporavak traje i po nekoliko meseci.

Najčešći simptomi istegnuća mišića su bol, otok, ograničeni pokreti, osetljivost na dodir, masnice i grčenje mišića. Takođe, javlja se slabost celokupnog tela.

Pošto istegnuća mišića uglavnom nisu ozbiljna, njihovo lečenje ne zahteva terapije i lekove. Najvažniji je odmor, tj. izbegavanje pokreta koji dovode do ponovnog opterećenja mišića. Nakon par dana možete se vratiti laganim pokretima. Kada osetite da je bol u mišiću potpuno prestao, možete nastaviti sa uobičajenim aktivnostima.

Pored odmora, hlađenje mišića neposredno nakon istegnuća pokazalo se kao dobra praksa u smanjenju simptoma i sprečavanju otoka. Takođe, upotreba kompresivnih zavoja može biti veoma delotvorna u smanjenju otoka. Vodite računa da ne stegnete zavoje previše kako ne bi došlo do poremećaja cirkulacije u istegnutom mišiću.

Većina ljudi se potpuno oporavi od ovakvog tipa povrede. Međutim, ukoliko bol ne prolazi, neophodno je potražiti pomoć lekara kako bi se odredila adekvatna terapija.

Uganuće skočnog zgloba

Uganuće skočnog zloba predstavlja povredu koja se često javlja prilikom bavljenja sportom, ali isto tako se može javiti i u svakodnevnim situacijama. Ova povreda predstavlja oštećenje mekog tkiva zgloba i obično nastaje kada zglob iznenada dospe u nepravilan položaj.

Uganuće zgloba najčešće je povezano sa bočnim ligamentima zgloba jer oni sprečavaju okretanje zgloba ka unutrašnjoj strani. Kada je sila koja deluje na ligamente prejaka, ligamenti ne mogu da pruže dovoljno otpora, te dolazi do istegnuća, a u nekim slučajevima i do kidanja. Ovakvo stanje naziva se uganućem zgloba.

Postoji nekoliko kategorija uganuća skočnog zgloba koje se razlikuju po simptomima. Prva kategorija predstavlja istegnuće manjeg broja vlakana ligamenata. U ovom slučaju osoba oseća bol prilikom istegnuća ali neometano može da koristi zglob. Druga kategorija je istegnuće većeg broja vlakana ligamenata, gde se javlja jači bol i funkcionisanje zgloba postaje otežano. Treća kategorija je ruptura, tj. kidanje ligamenata usled kog se javlja izuzetno jak bol i gubi se funkcija zgloba.

Najveći simptom uganuća skočnog zgloba je trenutni bol često praćen zvukom krckanja ili pucanja. Ukoliko je povreda lakša, osobe se najčešće odmah vraćaju aktivnostima nakon kojih se obično javlja mali otok. Kod težih uganuća otok se javlja skoro momentalno, a bol je toliki da je nemoguće osloniti se na povređen zglob.

Lečenje uganutog skočnog zgloba zavisi od težine povrede. U lakšim slučajevima moguće je vratiti se sportskim aktivnostima već posle nekoliko dana. Međutim, ukoliko je došlo do kidanja ligamenata, oporavak može biti izuzetno dug i zahteva disciplinu. Postoje razni lekovi i terapije koje mogu značajno pomoći u procesu izlečenja. Kako bi se dobio najbolji rezultat, neophodno je konsultovati se sa lekarom specijalistom i pratiti preporuke.

Povreda kolena

Povrede kolena veoma su česte prilikom bavljenja bilo kakvom sportskom aktivnošću. Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u našem telu i konstantno nosi 70-90% naše težine. Pored toga, kolena su često preopterećena prilikom vežbanja, te ne čudi što su se ove povrede našle na listi najčešćih.

Kada je reč o sportskim povredama kolena, najčešće se sreću trkačko koleno i povrede prednjih ukrštenih ligamenata.

Trkačko koleno

Trkačko koleno je „tipična“ povreda sportista čiji treninzi se baziraju na trčanju. Naravno, i netrkači takođe mogu oboleti od trkačkog kolena. Kako u stvari dolazi do ove povrede? Kada se kolena izlažu preteranom naporu, može doći do iritacije ili zapaljenja tetive koja se nalazi ispod zgloba kolena. Tada se javlja bol, koji je ujedno i najočigledniji simptom ove povrede.

Pored bola, često se javljaju i krepitacije (struganje) prilikom pokreta. Ponekad može doći i do otoka koji se javlja samo prilikom kretanja i nestaje u stanju mirovanja.

Određene mere samopomoći mogu smanjiti simptome trkačkog kolena. Preporučljivo je izbegavanje trčanja i nošenja tereta, kao i primena hladnih obloga. Pored toga, mogu se uzimati nesteroidni protivupalni lekovi.

Ukoliko ove mere ne pomognu nakon nekoliko nedelja, potrebno je potražiti pomoć lekara. U saradnji sa specijalistom, lekar će postaviti dijagnozu i odrediti adekvatnu terapiju. Neke od terapija su određene vežbe, nošenje ortoza, fizikalna terapija, a u težim slučajevima preporučuje se operacija.

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata definitivno je noćna mora za profesionalne sportiste, ali isto tako se može desiti i rekreativcima. Prednji ukršteni ligamenti spajaju butnu kost i cevanicu, održavajući stabilnost kolena. Ovi ligamenti takođe imaju ulogu u kontroli savijanja kolena.

Do povrede dolazi kada na koleno deluje jaka sila i ono se nađe u hiperekstenziji, hiperfleksiji, spoljašnjoj rotaciji, ili abdukciji.

Simptomi ove povrede su jak bol i otok, izlivanje krvi, nestabilnost i otežana ili onemogućena pokretljivost kolena.

Bitno je napomenuti da postoje različiti stepeni povreda prednjih ukrštenih ligamenata: istegnuće, parcijalna i totalna ruptura. Ukoliko je došlo do istegnuća, oporavak je realtivno lak i kratak. U tom slučaju najčešće se primenjuje fizikalna terapija i savetuje se odmor dok se povreda ne izleči.

Kod rupture ligamenata uglavnom se savetuje operativno lečenje koje je u velikoj većini slučajeva veoma uspešno. Međutim, operacija nije „instant“ lek za ovakvu povredu. Nakon nje potrebno je početi sa rehabilitacijom i strogo se pridržavati saveta i preporuka lekara. Koristi se fizikalna terapija u cilju smanjenja bola i otoka i povećanje cirkulacije, kao i lagane vežbe istezanja.

Celokupan oporavak traje oko 6 meseci, a vraćanje aktivnostima ne preporučuje se pre 8. meseca od nastanka povrede.

Prevencija sportskih povreda

Bez obzira da li se radi o profesionalnim ili rekreativnim sportistima, sportske povrede mogu biti veoma ozbiljne. Zato je potrebno uraditi sve što je u našoj moći kako do njih ne bi došlo. Pripremili smo par saveta koji mogu pomoći u smanjenju rizika od bilo kakvih sportskih povreda.

Iako mnogima dosadno, zagrevanje ima izuzetan značaj u pripremi našeg tela za trening. Isto tako, istezanje nakon završetka treninga pomaže našem telu da se ohladi od treninga i „prebaci“ u fazu oporavka. Veoma je bitno ispoštovati ove delove kako bi se izbegle povrede.

Pored toga, izuzetno je bitno obratiti pažnju na psihološki aspekt treninga. Stres i nedostatak fokusa mogu povećati rizik od nastanka povreda. Bitno je redovno se baviti sportskim aktivnostima, ali je takođe bitno dobro proceniti kada je potreban odmor.

Još jedan faktor u prevenciji sportskih povreda je pravilna i izbalansirana ishrana i suplementacija. Poznavanje pravila ishrane može u velikoj meri pomoći u smanjenju rizika od povreda, kao i u održavanju određene telesne mase.

Kvantna medicina i sportske povrede

Najsavremenijim, neinvazivnim dijagnostičkim metodama, iz domena Kvantne medicine, poput Biorezonantnog i Termovizijskog skenera utvrđuju se čak i najmanje promene na nivou celokupnog organizma. Kod sportskih povreda posebno su značajni pregledi koštano-zglobnog sistema, kao i kompletne cirkulacije i inervacije.

Poliklinika As Medicus Biorezonanca prva je poliklinika u Srbiji za integrativnu medicinu. U dijagnostici i terapiji jednako se koriste i Kvantna i klasična medicina. Tako, pored specijalista za Kvantnu medicinu, u našem timu imamo vrhunske specijaliste i iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije.

Specijalisti u našoj poliklinici rade zajedno u domenu lečenja sportskih povreda. Za svakog pacijenta kreira se jedinstven plan lečenja kako bi se došlo do najboljih rezultata u najkraćem vremenskom periodu.

Kada je reč o klasičnoj medicini, obično se koriste aparaturna i kineziterapija. Aparaturna terapija uključuje klasičnu fizikalnu elektroterapiju, termo, foto i magnetnu terapiju, elektroforezu, ultrazvuk, vakuum, interferentne i dijadinamske struje kao i druge metode. Kineziterapija obuhvata pažljivo kreirane vežbe sa ciljem ublažavanja i otklanjanja sportske povrede, jačanja mišićne snage kao i povećanja obima pokreta.

Terapija Kvantnom medicinom u svrhu lečenja sportskih povreda najčešće obuhvata Mikrorezonantnu i Rikta terapiju. Mikrorezonantna terapija podrazumeva vraćanje poremećenog elektromagnetnog polja u normalu i navodi organizam da sam proizvodi ono što mu je potrebno za oporavak. Rikta terpija izuzetno je korisna kod akutnih povreda iz razloga što pruža momentalno olakšanje bola, poboljšava cirkulaciju krvi i povećava isporuku kiseonika.

Spajanjem klasične fizikalne terapije sa dostignućima Kvantne medicine dolazimo do odličnih rezultata i omogućavamo našim pacijentima brz i uspešan oporavak.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje u vezi sa sportskim povredama, dijagnostikom i lečenjem, slobodno nas kontaktirajte. Naš tim Vam je na raspolaganju i rado će Vam pomoći da se „vratite u igru“ bez rizika.