Moždani udar

< Nazad Ažurirano 14.07.2023.

Moždani udar predstavlja stanje koje je vrlo često opasno po život. Prema podacima, svake godine oko 33.000 ljudi u Srbiji doživi moždani udar. Od ovog broja, jedna trećina izgubi život, druga trećina ostane teško invalidna, a samo jedna trećina uspe da povrati kvalitet života kao pre moždanog udara i vraća se redovnim aktivnostima.

S obzirom na to kakve posledice ovo stanje može da ima, važno je upoznati se sa uzrocima, simptomima i prevencijom moždanog udara i upravo to ćemo uraditi kroz ovaj članak.

Šta je moždani udar i šta ga uzrokuje?

Svi smo čuli za moždani udar, odnosno šlog. Međutim, da li znamo šta on predstavlja? Moždani udar je oboljenje koje nastaje zbog prekida cirkulacije u određenom delu mozga. Ovo se dešava usled oštećenja krvnih sudova, zbog kog snabdevanje tog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama postaje nemoguće. Kada se ovo desi, taj deo mozga prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada.

Razlikujemo dva tipa moždanog udara u zavisnosti od uzroka. To su ishemijski i hemoragijski moždani udar. Ishemijski nastaje usred začepljenja krvnih sudova u određenom delu mozga, dok hemoragijski nastaje usled krvarenja u mozgu.

Ishemijski šlog je mnogo češći i javlja se u oko 85% slučajeva. Procenjeno je da u Srbiji svakih 15 minuta neko doživi moždani udar, a svakih 45 minuta neko izgubi život usled moždanog udara. Godišnje od moždanog udara umre više od 11.000 u Srbiji i ovo stanje predstavlja najznačajniji razlog skraćenja životnog veka i kod žena i kod muškaraca.

Koji su simptomi moždanog udara?

Ishod moždanog udara vrlo često zavisi od toga da li će se simptomi prepoznati i kada. Čim se primete neki od simptoma od izuzetne važnosti je odmah otići kod lekara. Prva tri do četiri sata nakon pojave simptoma su naročito bitna jer, ukoliko se primeni adekvatna terapija, šanse za preživljavanje i oporavak se značajno povećavaju.

Neki od najčešćih simptoma koji mogu ukazati na moždani udar jesu konfuznost, naglo nastala promena stanja svesti, paraliza i/ili utrnulost jedne strane tela, otežan govor i slabost. Takođe se mogu javiti i duple slike, gubitak vida, vrtoglavica, glavobolja i gubitak ravnoteže.

Ukoliko primetite neke od ovih simptoma, javite se lekaru u najkraćem mogućem roku. Idite kod lekara čak iako Vam se čini da simptomi dolaze i odlaze. Zapamtite, simptomi ne moraju da budu konstantni i jednakog intenziteta da bi ukazali na moždani udar. U ovom slučaju posebno važi „bolje sprečiti nego lečiti“, jer je oporavak posle moždanog udara uglavnom zaista iscrpan i dugotrajan.

Da li postoje faktori rizika?

Važno je spomenuti da postoji mnogo faktora koji povećavaju rizik od nastanka ovog stanja. Na neke od ovih faktora možemo da utičemo, a na neke ne. U velikom broju slučajeva moždani udar se ne dešava „tek tako“, već je posledica nelečenih bolesti ili poremećaja. Stoga, treba imati najčešće faktore rizika na umu i raditi na njima kako bi se rizik od moždanog udara smanjio.

Najčešći faktori rizika su pol (kod žena je rizik od moždanog udara veći), godine, genetika, povišen krvni pritisak, aritmije, dijabetes, poremećen nivo holesterola i aneurizme. Takođe, ljudi koji su gojazni ili konzumiraju cigarete, alkohol, ili drogu su skloniji moždanim udarima.

Dijagnostika moždanog udara

Dijagnostiku moždanog udara radi subspecijalista. On može sa veoma velikom preciznošću nakon kliničkog pregleda da ustanovi da li se radi o moždanom udaru.

Naravno, klinički pregled nije jedina stvar koja se koristi u dijagnostici moždanog udara. Radi se i niz laboratorijskih analiza i pregleda. Najčešće se rade analize krvi, analize hemostaze, CT mozga, CT angiografija moždanih arterija i magnetna rezonanca (MRI) mozga. Mogu se raditi i dopler ultrazvuk karotidnih arterija, EKG i ultrazvuk srca.

Kako se leči moždani udar?

Kao što smo rekli, samo jedna trećina osoba koje dožive moždani udar uspe da povrati kvalitet života od ranije. Naravno, ovo se ne dešava preko noći. Oporavak nakon moždanog udara često može da traje dugo i bude veoma iscrpljujuć.

Kada osoba doživi moždani udar, najbitnije je stabilizovati trenutno stanje. Prvih nekoliko dana nakon šloga su kritični i važno je konstantno pratiti stanje pacijenta.

Zatim, analizira se zašto i kako je došlo do moždanog udara i koje delove mozga je udar zahvatio. Saznanja o uzroku su ključna za davanje adekvatne terapije. Pored terapije koju prepisuje specijalista, izuzetno je važna i fizikalna terapija.

Ukoliko stanje pacijenta to dozvoljava, sa rehabilitacijom se počinje već 24 sata nakon moždanog udara. U početku su ovo vrlo lagane i brze vežbe koje imaju za cilj sprečavanje ukočenosti i atrofije mišića. Od pacijenta i njegovog stanja zavisi koliko često će se ovakve vežbe raditi.

Akcenat je uvek stavljen na to da se povrati što više osnovnih funkcija kako bi pacijent bio što samostalniji. Kako pacijent jača, tako vežbe postaju intenzivnije i učestalije.

Pored svih vežbi i terapije, podrška članova porodice i prijatelja je od velike važnosti. Nakon moždanog udara, neke stvari i aktivnosti koje su pre bile normalne sada možda više nisu, i ovo može biti frustrirajuće za pacijenta. Ipak, doslednost i strpljenje su ključ za oporavak.

Važno je shvatiti svaki moždani udar kao alarm. Razmislite o svojim životnim navikama, ishrani i fizičkoj aktivnosti i uradite sve što je u Vašoj moći kako biste sprečili sličan scenario u budućnosti.

Poliklinika As Medicus Biorezonanca i Kvantna medicina

Moždani udar se u velikom broju slučajeva može sprečiti ukoliko se na vreme pročitaju znaci koje nam telo šalje. Bilo da je reč o povišenom krvnom pritisku, holesterolu, ili šećeru u krvi, ovakve znake ne treba ignorisati ako želimo da preveniramo moždani udar i druga ozbiljna stanja.

Nažalost, mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju određeni zdravstveni problem. Ovo je često zbog toga što kompletan pregled zahteva mnogobrojne procedure, analize, snimke i skenere, što oduzima puno vremena i novca. Pored toga, mnogi pregledi su invazivni i ljudi često ne žele da se podvrgnu njima iz straha.

Poliklinika As Medicus Biorezonanca ima rešenje, a to je Kvantna medicina. Ova grana medicine kombinuje znanja iz različitih oblasti kako bi ljudima omogućila sveobuhvatnu, neinvazivnu i jednostavnu dijagnostiku i terapiju. Kvantna medicina se bazira na uspostavljanju i održavanju balansa u organizmu.

Koristi aparate poput Termovizijskog i Biorezonantnog skenera koji mogu da registruju disbalans (bolesti) u najranijim fazama, čak i pre nego što se simptomi primete. Dakle, ovakvi aparati mogu biti izuzetno korisni pri utvrđivanju rizika od moždanog udara. Pored toga, dijagnostika je sveobuhvatna i zamenjuje različite vrste pregleda kod specijalista, što značajno štedi i vreme i novac.

Važno je napomenuti da su svi aparati i metode koje se koriste u Kvantnoj medicini potpuno bezbolne i bezbedne za sve. Nema bockanja iglama, ubrizgavanja kontrasta i zračenja.

Pored vrhunskih stručnjaka za Kvantnu medicinu, u našoj poliklinici zaposleni su i specijalisti klasične medicine. Ukoliko želite da zakažete pregled ili imate bilo kakva pitanja, kontaktirajte nas i rado ćemo pomoći.