Korona (Covid-19) – Život u vreme izolacije, prevencija i psihički problemi

< Nazad Ažurirano 06.04.2020. Korona (Covid-19) – Život u vreme izolacije, prevencija i psihički problemi

Šta možemo da učinimo za prevenciju u ovim okolnostima?

Glavna prevencija protiv svih infektivnih bolesti su: redovno pranje ruku, dezinfekcija površina, da se ne rukujemo, približavamo jedan drugom i grlimo kako to naš narod voli... - jedna opšta higijena ruku i prostorija. Pored toga je bitno sačuvati i naše psihoemocionalno stanje.

Trenutno se ne zna koliko će trajati ova situacija koja je sasvim nova za civilizaciju. Zato je važno da se od prvog dana pridržavamo svih saveta koje dobijamo od lekara. Važno je znati kako da uočimo prve simptome i kako da ostanemo zdravi psihofizički u ovim teškim vremenima.

O virusu Corona

Kvantna i klasična medicina znale su za Korona virus još 1965. god. Razlika u odnosu na novi virus, Covid-19, je u tome što je to bio samo humani virus koji ne izaziva veće poteškoće. Tačnije, izazivao je laku prehladu, slabiju od redovnog gripa.

Novi virus Corona (COVID-19 ili SARS-CoV2), je mutirani virus koji je sastavljen od DNK toplokrvnih i hladnokrvnih životinja kao i čoveka i zato je njegova virulencija toliko velika, zato što se ljudski rod još nije sretao sa takvim virusom i nije izradio odbrambene snage prema njemu ali vremenom će ne samo vakcina već i ceo ljudski rod izraditi tu odbrambenu moć da ne reaguje na ovaj mutirani virus.

Kako dijagnostikujemo prisustvo virusa u organizmu putem Kvantne medicine?

Mi pregledamo pacijenta, dijagnostikujemo i infektivne bolesti, da li on ima glavobolju, temperaturu i sl. Jedini u Srbiji u dijagnostici koristimo Termovizijski skener kojim možemo ne samo da vidimo da li pacijent ima povišenu temperaturu i da li je oboleo od nekog virusnog obolenja već gledamo i dijagnoze tj. da li pacijent ima neko akutno infektivno ili hronično obolenje. Kada se vidi da pacijent ima neko obolenje pluća gde teško diše i kašlje i ima temperaturu treba pomisliti i na virus Korona, mada mogu i druga virusna obolenja da daju te tegobe. Tako mi pregledom na Termovizijskom i Biorezonantnom skeneru možemo lako da vidimo, kada snimimo ceo organizam, da li je neko obolenje akutno ili hronično i možemo da vidimo da li je u perspektivi neko obolenje tj. da li pacijent ima predispoziju za nastanak obolenja i da li ima dobar imunitet.

Da li je u pandemiji došlo do pogoršanja psihičkog stanja kod mnogih osoba?

Za vreme epidemije, a i kada ona prođe, pored ekonomske krize koja se najavljuje, najveća šteta od virusa biće psihički poremećaji. Duga izolacija, neizvesnost i strah od infekcije mogu da izazovu napetost, razdražljivost, depresiju i panična stanja. Za osećaj veće sigurnosti najbolje je slušati i osloniti se na savete lekara, jer pored vlasti sada su lekari komandanti, a u ’ratu’ u kome smo sada mi, da bi pobedili, treba da slušamo komandante. Ne treba nikako verovati različitim objavama na društvenim mrežama, jer razne dezinformacije stvaraju napetost, nesigurnost i paniku. To još više povećava tegobe kod onih koji su i ranije imali psihičke poremećaje, a ova situacija može da izazove tegobe i kod ljudi koji nisu ispoljavali neurotske simptome do sada.

Da li se posle završetka epidemije očekuje povećan broj psihičkih poremećaja?

Ako za vreme epidemije ne reagujemo terapeutski, kada se ona završi mogu se, kao i u svakom ratu, naknadno javiti psihičke tegobe tzv. Vijetnamski sindrom. Zato bi trebalo da što više lekara prepozna takva neurotska reagovanja i da još za vreme epidemije deluje preventivno na zdravlje pacijenata.

Kako da se prevaziđu psihičke promene u vreme izolacije?

Možemo reći da radi psihičke stabilnosti treba verovati lekarima i slušati njihove savete jer se zna da se 80-90% infekcija virusom Korona preboli lako. Svakako je štetno gledati po ceo dan televiziju gde se na svim kanalima govori samo o Koroni i iznosi mnoštvo mračnih informacija, jer to stvara stanje napetosti i panike. Treba se samo kratko informisati i raditi radnu terapiju dok ovo ne prođe, a radna terapija podrazumeva npr. spremanje stana, slušanje lepe muzike, čitanje dobrih knjiga i gledanje zabavnih filmova i komedija. Dobra relaksacija je i razmena šaljivih poruka preko Viber-a, Whatsapp-a ili Messengera jer na taj način ne samo da se relaksiramo nego i komuniciramo sa prijateljima što je jako važno da se ne bismo osećali usamljeno. Naravno, veoma važna je i fizička aktivnost, koliko je moguće u stanu i izolaciji. Važno je verovati i imati nadu da će sve ovo proći jer nema velikih razloga da se prepustite panici.

Da li je ovaj trenutak u istoriji šansa da postanemo tolerantniji i bolji ljudi i da korigujemo prioritete u životu?

Ako još za vreme epidemije uspemo da prevaziđemo psihičku krizu, ovaj trenutak u našoj istoriji je šansa za naš narod da počne drugačije da gleda na život, da shvata da dosadašnje vrednosti u životu nisu bile tako važne kao npr. trka za novcem koja nije presudna za sreću, a da su solidarnost među ljudima, tolerancija, uzajamna pomoć, ljubav, prijateljstvo, duhovne vrednosti i dr. mnogo važniji. Ovo je šansa za ’resetovanje’ mišljenja kod ljudi i šansa da posle ovoga mnogi postanu bolji i shvate šta je smisao u životu.

Jednog dana kada prohuji ovaj virus kao vihor opet ćemo se radovati životu, raditi, šetati, družiti se i voleti. Zato su velike krize prilika za razvoj i pročišćenje.