Koje su najčešće bolesti i stanja u letnjem periodu?

< Nazad Ažurirano 22.08.2021. Koje su najčešće bolesti i stanja u letnjem periodu?

Kao i u ostalim godišnjim dobima, određene bolesti i stanja karakteristična su za letnji period. Visoka temperatura i povećana vlažnost vazduha utiču na nas u velikoj meri, kako na fizičko stanje, tako i na psihičko. Ipak, neki ljudi su ugroženiji od drugih tokom perioda velikih vrućina.

Koje su to najčešće bolesti u letnjem periodu? Koji pacijenti su najugroženiji? Na šta treba obratiti pažnju? Saznajte u nastavku teksta.

Najčešće infekcije u letnjem periodu

Infekcije su jedna od najčešćih bolesti u letnjem periodu. Njima su podložne kako odrasle osobe, tako i deca.

Kod dece se najčešće javljaju infekcije uha usled prehlade, alergije, ili boravka u vodi. Infekcije ovog tipa često su propraćene bolom, povišenom temperaturom i glavoboljom. Sprečite upalu uha redovnim održavanjem higijene, posebno ruku. Zatim, ukoliko je u pitanju beba, ne hranite je u ležećem položaju, i redovno joj čistite nosić. 

Još jedan tip infekcija koje se često javljaju tokom leta jesu gastrointestinalne (GIT) infekcije. Ove infekcije su bakterijske ili virusne, i najčešće su uzrokovane konzumiranjem pokvarene hrane ili prljave vode. Usled visokih temperatura, GIT infekcije se češće javljaju tokom leta. Simptomi su povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku, povišena temperatura, malaksalost. Kako bi se sprečile ove infekcije, potrebno je dobro oprati hranu koju konzumiramo, koristiti prečišćenu vodu, i obratiti pažnju na rokove upotrebe.

Urinarne infekcije se takođe često javljaju tokom leta. Žene su često podložnije ovim infekcijama koje obično izaziva bakterija ešerihija koli. Najčešći uzroci urinarnih infekcija tokom leta su duži boravak u mokrom donjem vešu ili kupaćem kostimu i dehidratacija. Simptomi mogu biti uporni i veoma neprijatni: bolno i učestalo mokrenje, obojen urin, pojava sekreta, peckanje u predelu genitalija, itd. Kako bismo se zaštitili od urinarnih infekcija tokom leta, potrebno je često menjati kupaći ili donji veš, unositi puno vode, i ne zadržavati urin. Pored toga, važno je izbegavati usku garderobu i sintetičke materijale.

Česte povrede kod ljudi tokom leta

Iako se čini da su povrede mnogo češće u zimskom periodu, one su takođe prisutne i tokom leta i visokih temperatura. Povredama su podložni i odrasli i deca.

Usled čestog boravka napolju tokom leta, najčešće povrede kod dece su posekotine i ogrebotine. Kada se to desi, potrebno je isprati povredu mlakom vodom i koristiti antiseptik. Ukoliko se javilo krvarenje, treba držati sterilnu gazu na tom mestu dok se ono ne zaustavi. Ako primetite da se krvarenje ne zaustavlja, javite se lekaru.

Povredama su naročito skloni ljudi koji rade napolju i na velikim visinama. Zbog visokih temperatura šire se krvni sudovi, pritisak je niži, i toplota često uzrokuje umor, vrtoglavice i otežano disanje. Sve ovo može da dovede do ozbiljnih povreda, padova i posekotina. U zavisnosti od ozbiljnosti povrede, potrebno je očistiti povređeni deo ili se obratiti lekaru.

Uticaj visokih temperatura na psihičko stanje ljudi

Visoke temperature u velikoj meri utiču na naše psihičko stanje tokom leta. Čak i kratka izloženost visokoj temperaturi može da izazove simptome poput nervoze, razdražljivosti i glavobolje. Ovi simptomi su još učestaliji i izraženiji ukoliko je došlo do naglog porasta temperature. Iako se čini da se ova stanja ne mogu izlečiti, savetuju se određene mere opreza. Neke od njih su izbegavanje stresnih situacija i napora, konzumiranje biljnih čajeva, kao i odmor u zamračenoj prostoriji.

U letnjem periodu, pacijenti se često žale i na slabost, nesanicu i umor, što sve mogu biti posledice izloženosti stresu. Korekcija ishrane može biti od pomoći u ovim slučajevima, te se savetuje konzumiranje voća i povrća i povećan unos tečnosti. Ukoliko postoji problem sa nesanicom, treba izbegavati obilne obroke neposredno pred spavanje.

Uticaj visoke temperature na psihičko stanje naročito se primećuje kod ljudi koji su preležali kovid, tj. imaju postkovid sindrom. Istraživanja pokazuju da su oni podložniji malaksalosti, radražljivosti, otežanom disanju, kao i mnogim drugim stanjima. Ukoliko sumnjate na postkovid sindrom, obratite se lekaru kako bi se uradila dijagnostika i, ukoliko je potrebno, prepisala terapija. Kvantna medicina (dijagnostika i terapija) je jedan od najefikasnijih načina da se sagleda celokupno stanje organizma nakon preležane infekcije korona virusom. O tome će biti reči kasnije.

Najčešća stanja kod ljudi izazvana visokim temperaturama

Visoke temperature mogu dovesti do različitih stanja poput toplotnog udara, dehidratacije i opekotina usled preteranog boravka na suncu. Kako bi se ova stanja pravilno izlečila, potrebno je prepoznati simptome na vreme.

Najčešći simptomi toplotnog udara su povišena telesna temperatura, jaka glavobolja, mučnina, malaksalost, i otežano disanje. Važno je napomenuti da su hronični bolesnici podložniji toplotnom udaru. Pored toga, određena stanja mogu povećati rizik od toplotnog udara, kao što su dijabetes, dehidratacija, gojaznost, kardiovaskularna oboljenja, i korišćenje određenih lekova. Najbolja preventiva jeste boravak u rashlađenim prostorijama i unos tečnosti. Ukoliko morate da izlazite napolje, najbolje je da to radite u jutarnjem ili večernjem periodu. Trudite se da uvek sa sobom nosite flašu vode, nosite laganu garderobu, i izbegavajte preterani unos kofeina i alkohola.

Dehidratacija je često stanje tokom leta, a njeni simptomi su često zanemareni. Javlja se kada se iz organizma gubi više tečnosti nego što se unese. Najbolji pokazatelj dehidratacije je boja urina. Naime, ukoliko je urin tamno žut, velika je šansa da je organizam dehidriran. Usled dehidratacije, često se javljaju umor, glavobolje, suva usta, i grčevi u mišićima. Ove simptome najčešće pripisujemo visokim temperaturama, i retko kada pomislimo da je u pitanju dehidratacija. Kako bi se sprečilo ovo stanje, potrebno je unositi dovoljne količine tečnosti. Pored toga, voće i povrće takođe mogu doprineti hidrataciji organizma.

Ukoliko dugo boravite na suncu, naročito u periodu između 11 i 16 časova,  često se mogu javiti opekotine. Pored toga što su bolne i neprijatne, one povećavaju rizik od raka kože. Opekotine je potrebno tretirati što pre korišćenjem hladnih obloga i različitih preparata. Kako bi se opekotine izbegle, potrebno je izbegavati izlaganje suncu tokom najvećeg zračenja i nositi laganu odeću. Pored toga, najbitnija stvar je korišćenje kreme za sunčanje sa visokim faktorom.

Koje kategorije ljudi su najugroženije tokom leta?

Visoke temperature i nagle promene vremena utiču na sve ljude, bez obzira na godine i pol. Ipak, letnji period teže pada određenim pacijentima.

Najugroženiji su ljudi sa već postojećim bolestima. Hronični, kardiovaskularni, i psihijatrijski bolesnici teže podnose visoke temperature. Astmatičari takođe spadaju u grupu najugroženijih. Usled proširenja krvnih sudova i nižeg pritiska tokom leta, intenzitet bolesti često ume da se pojača. Bitna je redovna konsultacija sa lekarom kako bi se ispratila bolest i korigovala terapija ukoliko je potrebno.

Takođe, ugrožena su i deca koja u letnjem periodu često borave napolju i u vodi, te se kod njih javljaju infekcije uha, stomačni virusi, dijareja i dehidratacija.

Što se tiče odraslih, najviše su ugroženi ljudi koji često i dugo borave napolju, poput radnika na njivama, gradilištima, pijacama, i drugim otvorenim prostorima. Pored toga, žene su podložnije urinarnim infekcijama tokom leta.

Kako Kvantna medicina pomaže leti?

Jedan od najefikasnijih načina da se sagleda celokupno stanje organizma jeste dijagnostika bez štetnog zračenja putem Biorezonantnog i Termovizijskog skenera. Mnoge letnje tegobe i simptomi ne ukazuju odmah na pravo oboljenje, te je ovakav vid dijagnostike najpogodniji kada želimo da na jednom mestu dobijemo uvid u stanje svih organa, koštano-zglobnog sistema, cirkulacije i inervacije, kao i da saznamo da li postoji prisustvo bakterija, virusa, gljivica, parazita itd. Takođe, skener daje uvid i u psihoemocionalno stanje pacijenta koje može biti jako osetljivo u danima višemesečne pandemije. Posebna grupa pacijenata su oni sa postkovid simptomima (najčešći simptomi postkovid sindroma su kratak dah, bol u grudima, glavobolja, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, vrtroglavica, nesanica, umor, osip po koži, bol u zglobovima, zujanje u ušima, promene osećaja mirisa i ukusa koje se ne povlače nakon 3 nedelje, opadanje kose itd.). Kada se tome dodaju sve moguće letnje tegobe i stanja, pacijentima se savetuje jedan ovakav sveobuhvatni sistematski pregled kako bi se odredila najbolja terapija.

Odličan vid terapije za mnoga stanja i oboljenja iz svih grana medicine jeste Mikrorezonantna terapija, koja je bezbolna, bez štetnih nuspojava koje imaju mnogi lekovi; prijatna je i ekološki čista terapija i, najvažnije od svega, primenjuje se kod multiborbiditeta, tj. kada želimo da tretiramo više oboljenja odjednom.

Na šta obratiti pažnju tokom letnjeg perioda?

Pored terapije i redovnih kontrola u slučaju već postojeće bolesti, tokom letnjeg perioda potrebno je obratiti pažnju i na sledeće:

·       Unosite dovoljno tečnosti, voća i povrća.

·       Izbegavajte preteran boravak na suncu, naročito u periodu između 11 i 16 časova.

·       Tokom izlaganja suncu, koristite kremu sa zaštitnim faktorom, čak i van kritičnog perioda.

·       Nosite laganu, široku odeću, a ukoliko boravite na vodi, nemojte dugo nositi mokar kupaći.