Hronični umor – simptom ili uzrok?

< Nazad Ažurirano 19.06.2020. Hronični umor – simptom ili uzrok?

Često osetite zamor i pospanost? Spavate dovoljno, a ipak, budite se umorni? Osećate gubitak energije i fokusa, a svakodnevne obaveze Vam predstavljaju veliki napor? Svakako da nikome od nas osećaj umora nije nepoznanica, ali kako razlikovati običan od hroničnog umora? Kada je hronični umor simptom ozbiljnijeg oboljenja, a kada uzrok, i kako ga lečiti – saznajte u nastavku teksta.

Šta je hronični umor?

Umor se najčešće povezuje sa nedostatkom ili lošim kvalitetom sna. Medicinska istraživanja utvrdila su da je odraslim osobama neophodno između 7 i 8 sati sna za očuvanje dobrog imuniteta i zdravlja. Ipak, umor ne mora biti uzrokovan lošim spavanjem, posebno ako se radi o hroničnom osećaju premorenosti.

Hroničan umor se od uobičajenog, svakodnevnog premora razlikuje prvenstveno po svojoj dugotrajnosti, ali i širokim spektrom psihičkih i fizičkih simptoma poput poremećaja sna, gubitka pamćenja, pada koncentracije, bolova u mišićima, glavobolje, vrtoglavice, nedostatka energije, i drugim.

Razlikujemo dve vrste hroničnog umora – fizički i mentalni, mada medicinska praksa pokazuje da se ova dva tipa uglavnom javljaju udruženo.

Fizički umor odlikuje manjak energije i lako umaranje pri obavljanju čak i najjednostavnijih zadataka, kao što je penjanje uz stepenice, a često ga prati slabost ili bol u mišićima. S druge strane, simptomi psihičkog umora su manjak koncentracije, problemi s pamćenjem, kao i učestala pospanost.

Dugotrajna telesna iscprljenost može dovesti do mentalnog zamora, ali neretko, psihički umor predstavlja uzročnika fizičkog nedostatka energije.

Uzroci hroničnog umora

Ubrzan tempo modernog života i svakodnevna izloženost stresu česti su uzročnici umora. No ipak, ako već neko vreme osećate preteranu premorenost praćenu nekim drugim psihičkim ili fizičkim simptomima, to može biti znak narušenog imuniteta i ozbiljnog zdravstvenog oboljenja. Stoga, ne bi trebalo da olako otpisujete manjak energije kao običan umor, kako uzrok hroničnog umora može biti neko skriveno zdravstveno stanje.

Hronični umor često je uzrokovan upotrebom nekih lekova, posebno iz grupe antidepresiva, antihistamina, steroida, statina, ili medikamenata protiv anksioznosti. Promena doze ili prestanak uzimanja lekova takođe može biti razlog pojave hroničnog umora. Veliki stres, klinička depresija, ili poremećaji sna, kao što su sleep apnea, narkolepsija i insomnija, takođe mogu biti jedni od uzročnika.

Drugi zdravstveni problemi, poput dijabetesa, anemije, hormonski poremećaji, maskirane depresije, hipertireoze, bolesti bubrega, astme, upale pluća, gorušice, srčanih i crevnih oboljenja neretko kao simptom imaju hronični umor. U pojedinim slučajevima, uzročnici čestog umora mogu biti i ozbiljnije bolesti poput raka, lupusa, gripa, hepatitisa, mononukleoze, artritisa, i drugih.

Sindrom hroničnog umora

Još jedan uzročnik Vašeg preteranog zamora može biti i sindrom hroničnog umora. Sindrom hroničnog umora je oboljenje koje, makar za sada, predstavlja izazov prilikom dijagnostikovanja i lečenja.

Razlog za teško dijagnostikovanje ove bolesti leži u tome što ga odlikuje mnoštvo simptoma koji su slični drugim oboljenjima. Zbog toga je uobičajena, i najbolja praksa, eliminisanje drugih potencijalnih uzročnika hroničnog umora.

Sindrom hroničnog umora uglavnom izaziva neravnoteža autoimunog sistema, pad imuniteta i različite virusne infekcije. Pojedine studije pak ukazuju na to da dugotrajna izloženost psihološkom stresu može dovesti do pojave ovog oboljenja.

Simptomi hroničnog umora

Bilo da je izazvan fizičkom ili psihičkom premorenošću, hronični umor sam po sebi može biti uzrok različitih zdravstvenih stanja, poput:

  • bola u mišićima
  • niske energije
  • nesanice
  • anksioznosti
  • apatije ili manjka motivacije
  • nestabilnosti pri ustajanju
  • krize svesti
  • bolova u vratu i ledjima
  • bolova u zglobovima šaka
  • žarenja stopala
  • poremećaja sna
  • promena na koži
  • zujanja u ušima
  • vrtoglavica pri promeni položaja vrata
  • česte pospanosti
  • pada koncentracije
  • glavobolje
  • usporenosti
  • gastrointestinalnih problema (naduvenost, zatvor, dijareja, bolovi u stomaku)
  • iritacija i čestih promena raspoloženja
  • problema sa vidom
  • gubitka pamćenja
  • pospanosti čak i nakon dobrog sna
  • socijalne izolovanosti
  • depresije

Glavni okidač za ovaj poremećaj može biti akutni ili dugogodišnji stres, koji dovodi neretko i do pada imuniteta što se manifestuje infekcijama sličnim gripu. Posle infekcije, pacijent se uglavnom ne oporavlja već se nalazi u stanju kao da ima stalni grip. Zato je u cilju prevencije potrebna borba protiv stresa i jačanje imuniteta.

Kada otići lekaru?

Ako već duže vreme osećate veliki umor, pad energije, manjak koncentracije, čestu pospanost i nedostatak svežine nakon sna, napravite promenu u svojoj rutini. Izmenite režim ishrane, napravite plan kojim ćete regulisati san, povećajte fizičku aktivnost i preduzmite korake koje Vam mogu pomoći da se lakše i brže oslobodite stresa.

U slučaju da Vam ove male izmene svakodnevnice ne pomažu, naš savet je da se obratite lekaru. Hronični umor istovremeno može biti i uzrok ali i posledica mnogih oboljenja, zbog čega je ključno da dijanostikovanje bude obavljeno što pre, i od strane stručnog lica.

Dijagnostika i lečenje hroničnog umora

U klasičnoj medicini za sada nije pronađen jedinstven način niti konkretan lek za lečenje hroničnog umora. Ipak, medicina nudi različite pristupe koji mogu pomoći pri ublažavanju tegoba izazvanih preteranim umorom, koji mogu dovesti čak i do potpunog ozdravljenja.

Ono što sami možete da uradite jeste da napravite promene u svom stilu života. Smanjite ili potpuno izbacite unos kofeina, nikotina i alkohola, kreirajte tačno određenu rutinu spavanja i izbegavajte popodnevnu dremku. Sve ovo uticaće na to da se ujutru budite svežiji i odmorniji.

U poliklinici imamo tim i kardiologa, i neurologa, otorinolaringologa i endokirnologa ali je mnogo bolje da se sve to objedini u okviru Kvantnog pregleda gde posmatramo čoveka kao celinu a ne samo jedan simptom jer ovi simptomi mogu da budu iz više oblasti, tj. da se poklapaju i tada je mnogo bolje da uradimo jedan kompletan pregled putem Biorezonantnog i Termovizijskog skenera kojim ćemo dijagnostikovati i disfunkcije a i već početna oboljenja.

Kvantna medicina Vam tako može pomoći u dijagnostici i u pronalaženju uzročnika, kao i u terapiji i smanjenju problema nastalih hroničnim umorom. Pomoću Biorezonantnog i Termovizijskog skenera moguće je izvršiti detaljan pregled glave, grudnog koša, srca, pluća, dojki, štitne žlezde i gastrointestinalnog trakta neinvazivnim metodama i tako uočiti prisustvo bakterija, virusa i parazita. Takođe, test na alergene i intoleranciju na hranu u okviru ovog pregleda mogu dati odgovor na to koji faktori utiču na povećanje Vašeg umora.

Kada obavimo kompletnu dijagnostiku celog organizma tada predlažemo terapiju. Nekad je dovoljna simptomatska terapija i naša Mikrorezonantna terapija koja se radi u jednoj seriji od 12 dana. Ako pacijent ima više oboljenja, tzv. multimorbiditet, terapija se radi u seriji od 12 dana i istovremeno možemo lečiti npr. i alegije i koštano-zglobne tegobe, čir na želucu, bronhijalnu astmu, i red drugih obolenja koja bi tražila gomilu lekova. Cilj nam je da što manje hemije bude u terapiji a da pacijent uđe u remisiju koja znači mogućnost da nema tegobe i da kasnije sa još jednom serijom pređe u stanje balansa koje nazivamo zdravljem.