Glavobolja – Oboljenje i simptom mnogih oboljenja

< Nazad Ažurirano 01.11.2022.

Glavobolja je stanje koje većina ljudi iskusi tokom života. U zavisnosti od jačine, glavobolje mogu biti izuzetno neprijatne i uticati na kvalitet života. Iako ne razmišljamo često o glavoboljama sve dok se ne dese, one nam mogu mnogo reći o našem zdravlju. Glavobolje se mogu podeliti na više vrsta i neke mogu biti simptom različitih oboljenja, te je važno ne ignorisati ovo stanje.

U ovom članku saznaćete sve o glavoboljama, njihovim uzrocima, vrstama i lečenju.

Glavobolje i njihova učestalost

Kao što i sama reč kaže, glavobolja jeste stanje okarakterisano bolom u glavi koji varira u intenzitetu i trajanju. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), glavobolja je jedan od najčešćih neuroloških poremećaja. Studije ukazuju na to da oko 50% svetske odrasle populacije iskusi glavobolju bar dva puta godišnje. Glavobolje koje traju oko 15 dana mesečno doživi od 1.7-4% svetske populacije.

Ove brojke su poražavajuće i ukazuju na to da koliko god da je glavobolja rasprostranjena, ovo stanje još uvek nije dovoljno istraženo.

Vrste glavobolje

Mnogi će biti iznenađeni da čuju da postoji preko 150 vrsta glavobolja. Međutim, sve one mogu se svrstati u dva glavna tipa: primarne i sekundarne. Da li možemo da prepoznamo koji tip glavobolje imamo i šta nam on govori?

Primarna glavobolja

Primarne glavobolje su one glavobolje koje imaju određene karakteristike i ne mogu se pripisati drugim bolestima i poremećajima. Drugim rečima, primarne glavobolje predstavljaju bolest za sebe i uzrok nikad nije neka druga bolest. Ovakve glavobolje često imaju genetsku predispoziciju.

U primarne glavobolje spadaju migrena, tenziona glavobolja i klaster (cluster) glavobolja.

Migrena

Migrena je zdravstveno stanje koje karakterišu jake glavobolje praćene nizom drugih simptoma poput mučnine, povraćanja, kao i poremećaja vida i sluha.

Ljudi koji imaju migrenu uglavnom imaju karakterističnu kliničku sliku koja podrazumeva jednostranu lokalizaciju pulsirajućeg bola koji može da traje od nekoliko sati do čak 72 sata. Ovo zdravstveno stanje može značajno da utiče na kvalitet života i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Pored jakih glavobolja koje se pogoršavaju usled povećane fizičke aktivnosti, migrena dovodi i do osetljivosti na svetlost i zvukove, promene temperature, bolova u stomaku, dijareje i znojenja.

Iako se migrena sreće relativno često, još uvek se ne zna tačan uzrok ovog stanja. Pretpostavlja se da migrena nastaje usled promena u mozgu koje su izazvane načinom komuniciranja živaca, disbalansom hemikalija ili promenama na krvnim sudovima.

Istraživanja pokazuju da je migrena često nasledna, te je porodična istorija čest faktor rizika. Međutim, postoji niz pokretača ovog zdravstvenog stanja. Neki od pokretača su hormonske promene, određene emocije (stres, anksioznost, depresija, uzbuđenje), dijetalni faktori i lekovi. Takođe, važno je napomenuti da neki faktori iz okruženja često mogu „probuditi“ migrenu. Ti faktori su ekrani koji jako i brzo trepere, zadimljene prostorije, intenzivni mirisi, glasni zvukovi, jaka svetla, temperaturne promene, itd.

Postoje određeni faktori rizika na koje treba obratiti pažnju. Ljudi koji imaju određena stanja i poremećaje češće obolevaju od migrene. Migrena je češća kod ljudi koji imaju depresiju, bipolarni poremećaj, sindrom nervoznih creva, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili poremećaj spavanja.

Migrena ne prolazi čim nestane glavobolja. Pacijenti se često osećaju umorno i razdražljivo i nekoliko dana nakon glavobolja, a ovaj period naziva se „mamurluk migrene“.

Nekad je teško razlikovati migrenu od obične glavobolje. Kako biste utvrdili da li imate epizode migrene preporučljivo je voditi dnevnik simptoma. Pratite glavobolje bar osam nedelja i zapisujte potencijalne pokretače, simptome, dužinu trajanja i bilo koju informaciju za koju mislite da može biti povezana sa glavoboljom. Ovo takođe uključuje vođenje računa o tome koje lekove pijete, kada i koliko, koja je vrsta bola, itd.

Nažalost, za migrenu ne postoji lek. Naravno, to ne znači da lekovi ne mogu da olakšaju simptome. Uzimanje lekova čim se simptomi pojave sprečava njihovo pogoršanje. Svakako je bitno konsultovati se sa lekarom kako bi se procenilo koji je lek odgovarajući i u kojoj količini. Određeni kućni lekovi poput hladnih maski, vežbi za vrat i korišćenja nekih biljaka takođe mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Tenziona glavobolja

Još jedna od vrsta primarnih glavobolja jeste tenziona glavobolja ili glavobolja tenzionog tipa. Ova vrsta glavobolje takođe se naziva i psihogena, kontrakciona ili stresna glavobolja. Osnovna razlika između migrene i tenzione glavobolje jeste to da je tenziona obostrano lokalizovana. Bol nije pulsirajuć već konstantan i ne pogoršava se prilikom povećane fizičke aktivnosti. Pacijenti često opisuju bol kao osećaj pritiska ili stezanja u glavi.

Postoje epizodična i hronična tenziona glavobolja. Epizodična tenziona glavobolja javlja se u manje od 15 dana u toku meseca i ova vrsta se javlja kod oko 70% populacije. Sa druge strane, hroničnu tenzionu glavobolju ima tek oko 1-3% populacije. Ova vrsta glavobolje se javlja u više od 15 dana u mesecu i značajno utiče na kvalitet života. Tenziona glavobolja obično počinje u pubertetu i češća je kod žena.

Iako se tačan uzrok ove vrste glavobolje ne zna, neki faktori poput nedostatka sna, stresa, ili preskakanja obroka mogu dovesti do njenog nastanka.

Klaster glavobolja

Klaster glavobolja je još jedna značajna vrsta primarnih glavobolja. Karkteriše je bol u jednoj strani glave, obično blizu oka koji se javlja u ciklusima, tj. klasterima. Pacijenti koji pate od klaster glavobolje često opisuju bol kao neizdrživ. Žene ovaj bol često porede sa bolom pri porođaju, a mnoge kažu da je bol uzrokovan klaster glavoboljom mnogo gori.

Klaster glavobolja obično dolazi sa drugim simptomima poput crvenih očiju, znojenja jedne strane lica i sužavanja zenica. Ne postoje pravila što se tiče trajanja klaster glavobolje. Ona može da traje od nekoliko minuta do par sati, a može se i ponavljati više puta tokom dana. Jedan klaster može da traje i do par nedelja, što značajno otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Faktori kao što su konzumiranje alkohola, pušenje, izloženost hemikalijama i naporna fizička aktivnost povećavaju rizik od klaster glavobolje.

Kao i kod drugih vrsta primarnih glavobolja, ni kod klaster glavobolja se ne zna šta ih tačno uzrokuje. Obično se pojava ovog tipa glavobolje dovodi u vezu sa aktivnošću u određenom delu mozga.

Sekundarne glavobolje

Sekundarne glavobolje javljaju se kao simptom određenih bolesti ili stanja. Dakle, ove glavobolje nikad se ne pojavljuju same od sebe već kao posledica nekih poremećaja.

Sekundarne glavobolje mogu se javiti zbog povišenog krvnog pritiska, povreda glave, poremećaja vida, upale sinusa, zapaljenja u mozgu, tumora mozga, aneurizme, moždanog udara, itd.

Simptomi i intenzitet ovakvih glavobolja zavisi od primarne bolesti. Lečenjem osnovne bolesti istovremeno se leči i sekundarna glavobolja. 

As Medicus Biorezonanca u službi Vašeg zdravlja

Glavobolju mogu izazvati različiti simptomi. S obzirom na to da nije lako ustanoviti kada je reč o primarnoj a kada o sekundarnoj glavobolji, izuzetno je važno posetiti lekara koji će Vas pregledati i utvrditi o kojoj vrsti se radi.

As Medicus Biorezonanca je tu da otkrije srž problema i pomogne Vam da držite glavobolju pod kontrolom ili da je potpuno uklonite. U našoj poliklinici primenjujemo i Kvantnu i klasičnu medicinu kako bismo Vam pružili najbolju dijagnostiku i terapiju.

Kada je reč o Kvantnoj medicini, koristimo najmoćnije dijagnostičke aparate poput Biorezonantnog i Termovizijskog skenera. Ovi uređaji omogućuju nam da pregledamo celo telo i utvrdimo vrstu glavobolje bez izlaganja pacijenata zračenju, kontrastu ili invazivnim procedurama. Pregled ovim skenerima potpuno je bezbolan i bezbedan za sve. Svakako da u poliklinici imamo i „klasične“ aparate za utvrđivanje električne aktivnosti mozga koji omogućuju preciznu dijagnostiku.

U smislu terapije, Kvantna medicina koristi Mikrorezonantnu i Rikta terapiju. Terapija se bazira na verovanju da je ljudski organizam zapravo najbolja farmakološka laboratorija koja sama može da proizvede sve što treba u optimalnim količinama, samo mu treba mali „podstrek“. Ovo je odlično za sve one koji žele da izbegnu upotrebu lekova u velikim količinama.

Ne dopustite da Vam glavobolja remeti kvalitet života. Zakažite pregled u našoj poliklinici već danas!