Gastritis i ulkusna bolest - bolesti današnjice

Gastritis i ulkusna bolest - bolesti današnjice

Najaktuelnije bolesti u gastroenterološkoj praksi jesu gastritis i ulkusna bolest – čir želuca i duodenuma koje su i najčešće iz grupe psihosomatskih bolesti. Tegobe pacijenata su u vidu bola u predelu želuca, ispod grudne kosti a koje se opisuju kao žarenje, čupanje i pečenje.

Pored bolova javljalju je znaci ulkusne dispepcije – muka, gađenje, gorušica, vraćanje želudačnog sadržaja, nelagodnost u gornjem delu stomaka kao i nadimanje, proliv, crna stolica ili krv u stolici. Kod duodenalnog ulkusa tegobe se javljaju na prazan želudac a posle uzimanja hrane oseti se olakšanje, dok kod želudačnog ulkusa nadutost i punoća u predelu želuca javljaju se posle uzimanja jela.

Ulkusna bolest ima intermitentan karakter, tj. vezana je za godišnje doba kao i za način života i ishranu, pa su kod duodenalnog ulkusa češći bolovi u toku noći a recidivi bolesti se češće javljaju u proleće i jesen. 

Etiologija hroničnog gastritisa i ulkusne bolesti je multifaktorijalna tako da pored infekcije Helikobacter pilory postoji mnogo drugih faktora – alkohol, pušenje, stres, začinjena jela, kafa, lekovi, nutritivni alergeni, endokrina oboljenja, nasledni faktori i imunološki procesi. 

Više od polovine svetske populacije ima Helocobacter pilory infekciju, ali to ne znači znak jednakosti između prisustva bakterije i pojave bolesti. Poznato je da hronični gastritis sa pozitivnom Helocobakter pilory infekcijom ima značaj u etiologiji raka želuca.

Dijagnoza ulkusne bolesti može biti veoma jednostavna a pored invazivnih metoda (gastro i kolonoskopija) sa biopsijom sluznice i HP analizom. Postoje i neinvazivne metode za dokazivanje prisustva Helicobacter pilory infekcije: serološki testovi, ureaza izdisajni test.

Najbolja neinvazivna dijgnostika kojom se mogu uočiti promene na sluzokoži želuca i predispozicije za ulkus ili njegovo prisustvo kao i prisustvo antitela na Helicobacter pilory jeste Biorezonantni i Termovizijski skener.

U našoj poliklinici se pored standardne terapije daje prvenstvo Mikrorezonantnoj terapiji koja uspešno leči gastritis i želudačni i duodenalni ulkus, sa epitalizacijom ulkusne niše bez ožiljka. Na taj način se sprečava dugotrajna upotreba lekova kao i mogućnost za recidiv.