Gastritis i ulkusna bolest - bolesti današnjice

< Nazad Ažurirano 20.08.2019.

Najaktuelnije bolesti u gastroenterološkoj praksi jesu gastritis i ulkusna bolest – čir želuca i duodenuma koje su i najčešće iz grupe psihosomatskih bolesti. Tegobe pacijenata su u vidu bola u predelu želuca, ispod grudne kosti a koje se opisuju kao žarenje, čupanje i pečenje.

Pored bolova javljalju se znaci ulkusne dispepcije – muka, gađenje, gorušica, vraćanje želudačnog sadržaja, nelagodnost u gornjem delu stomaka kao i nadimanje, proliv, crna stolica ili krv u stolici. Kod duodenalnog ulkusa tegobe se javljaju na prazan želudac a posle uzimanja hrane oseti se olakšanje, dok kod želudačnog ulkusa nadutost i punoća u predelu želuca javljaju se posle uzimanja jela.

Ulkusna bolest ima intermitentan karakter, tj. vezana je za godišnje doba kao i za način života i ishranu, pa su kod duodenalnog ulkusa češći bolovi u toku noći a recidivi bolesti se češće javljaju u proleće i jesen. 

Etiologija hroničnog gastritisa i ulkusne bolesti je multifaktorijalna tako da pored infekcije Helikobacter pilory postoji mnogo drugih faktora – alkohol, pušenje, stres, začinjena jela, kafa, lekovi, nutritivni alergeni, endokrina oboljenja, nasledni faktori i imunološki procesi. 

Više od polovine svetske populacije ima Helikobakter pilori infekciju, ali to ne znači znak jednakosti između prisustva bakterije i pojave bolesti. Poznato je da hronični gastritis sa pozitivnom Helikobakter pilori infekcijom ima značaj u etiologiji raka želuca.

Dijagnostikovanje ulkusne bolesti može biti veoma jednostavno a pored invazivnih metoda (gastro i kolonoskopija) sa biopsijom sluznice i HP analizom postoje i neinvazivne metode za dokazivanje prisustva Helikobakter pilori infekcije: serološki testovi, ureaza izdisajni test.

Najbolja neinvazivna dijagnostika kojom se mogu uočiti promene na sluzokoži želuca i predispozicije za ulkus ili njegovo prisustvo kao i prisustvo antitela na Helikobakter pilori jeste Biorezonantni i Termovizijski skener.

U našoj poliklinici se pored standardne terapije daje prvenstvo Mikrorezonantnoj terapiji koja uspešno leči gastritis i želudačni i duodenalni ulkus, sa epitalizacijom ulkusne niše bez ožiljka. Na taj način se sprečava dugotrajna upotreba lekova kao i mogućnost za recidiv.