Diabetes Mellitus- Tipovi, simptomi, lečenje

< Nazad Ažurirano 29.01.2024. Diabetes Mellitus- Tipovi, simptomi, lečenje

Diabetes mellitus, kod nas popularan kao šećerna bolest, jeste hronični poremećaj povezan sa regulacijom šećera u krvi i hormonom pankreasa, odnosno insulinom. Poražavajući su podaci  Svetske Zdravstvene Organizacije koji ukazuju na to da je u svetu 1980. godine bilo 108 miliona dijabetičara, a samo 34 godine kasnije (2014.) ovaj broj porastao je na frapantna 422 miliona.

Ukoliko diabetes mellitus eskalira, može oštetiti različite organe i sisteme u našem telu i značajno smanjiti dužinu i kvalitet života. Zato je bitno bolje se upoznati sa ovom bolešću i razumeti njenu prirodu, a upravo to ćemo uraditi kroz ovaj članak.

Šta je diabetes mellitus?

Diabetes mellitus jeste stručni naziv za šećernu bolest. Sastoji se od grčke reči „diabetes“, što znači „sifon“ ili „proći kroz“ i latinske reči „mellitus“, koja znači „slatko“.

Kod nas se diabetes mellitus naziva „šećerna bolest“, a ovaj „slatki“ naziv često umanjuje ozbiljnost ove bolesti.

Hajde, da se upoznamo sa mehanizmom nastajanja diabetesa mellitusa. Ovu bolest odlikuje povišen nivo šećera u krvi. Do toga dolazi ako pankreas ne proizvodi dovoljno insulina (ili ga ne proizvodi uopšte) ili ako naše telo ne reaguje adekvatno na normalni nivo aktivnosti insulina, pa zbog toga dolazi do pojačanog lučenja insulina.

Vratimo se jedan korak unazad kako bismo razumeli šta je to šećer u krvi, odnosno glukoza. Ona predstavlja glavni izvor energije za naše ćelije i uglavnom je dobijamo putem hrane koju konzumiramo. Naša krv je prenosi do ćelija koje je koriste kao „gorivo“.

Međutim, glukozi je potrebna pomoć da bi došla do svoje destinacije (ćelija) i ta pomoć stiže u vidu insulina. Ako nema dovoljno (ili nimalo) insulina ili naše telo ne zna kako da ga iskoristi, glukoza ostaje neiskorišćena od strane organizma i tako se glukoza  nagomilava u krvi, što dovodi do nastanka visokog nivoa šećera u krvi što je glavna odlika diabetesa mellitusa tzv. hiperglikemija.

Tipovi dijabetesa

Postoji nekoliko tipova dijabetesa. Činjenica je da svaki nastaje usled poremećaja metabolizma šećera u krvi zbog nedostatka insulina ili od razvoja rezistencije na insulin dovodeći do povišenog nivoa glukoze u krvi. Međutim, razlikujemo tipove dijabetesa u odnosu na to kako je do tog poremećaja došlo u organizmu.

Prediabetes mellitus

Ovo stanje nije tip dijabetesa po definiciji ali je važno spomenuti ga. Naime, prediabetes mellitus je stanje koje prethodi diabetesu mellitusu, stanje kada postoji granično povišen nivo šećera u krvi, ali taj nivo nije dovoljno visok da bi se dijagnostikovao diabetes mellitus. Predijabetes treba shvatiti kao znak upozorenja da je potrebno redovno se kontrolisati, napraviti promene u ishrani i povećati fizičku aktivnost kako ne bi došlo do razvoja diabetesa mellitusa.

Diabetes  mellitus tip 1

Diabetes mellitus tip 1 tzv. juvenilni ili insulin zavisni diabetes mellitus predstavlja stanje potpunog odsustva ili teškog deficita insulina u organizmu, koje je inkompatibilno sa životom, može nastati primarno ili sekundarno. Primarno nastaje kao posledica teškog oštećenja strukture i funkcije pankreasa, mesta gde se stvara insulin, razna patološka stanja do toga mogu dovesti, teška opstrukcija izvodnih kanala žučne kese i pankreasa kamenom iz žučne kese ili tumorom V. Papile ili samog pankreasa, razne virusne infekcije, intoksikacije (alkohol, narkotici, energetska pića, pesticidi…), drugi metabolički poremećaji  (kao što je visok  nivo triglicerida u krvi), kod dece najčešće je to autoimuna bolest gde imuni sistem iz nepoznatih razloga napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin.  Sekundarno  nastaje kao posledica neadekvatnog lečenja ili nelečenja sledećeg tipa diabetesa mellitusa tzv. tip 2, kada se iscrpe rezerve endogenog insulina. Ovaj tip diabetes mellitusa tip 1 ima oko 5-10% dijabetičara i obično nastaje i ispoljava u ranijim periodima života (kod dece i osoba mlađih od 30), zato se zove juvenilni, međutim, to ne mora uvek biti slučaj.

Diabetes mellitus tip 2

Diabetes mellitus tip 2 tzv. adultni ili insulin nezavisni diabetes mellitus je najčešći oblik diabetesa mellitusa i nastaje usled rezistencije organizma na dejstvo insulina tzv. Insulinska rezistencija, tada naš pankreas proizvodi previše insulina kako bi održao normalne nivoe šećera u krvi i vremenom se enormno troši insulin i dolazi do postepenog ili bržeg pada nivoa rezerve insulina, onom brzinom kojom ga „trošimo“ lošim životnim navikama, kako pada izlučena koncentracija insulina, sada već zbog nedostatka insulina u visokim koncentracijama, tako raste nivo šećera u krvi. Razlog takvih dešavanja u organizmu je prekomerna telesna težina usled neadekvatne ishrane i fizičke neaktivnosti. Obično se razvija kod odraslih ljudi, zato se zove adultni, ali sve više je u porastu i kod dece i to kod gojazne dece.

Gestacijski diabetes mellitus

Ovaj tip dijabetesa se javlja tokom trudnoće i obično i nestane nakon iste. Istraživanja pokazuju da se javlja kod otprilike 5% trudnica. Takođe, neke studije ukazuju da ukoliko imate/ste imali gestacijski dijabetes da postoji veći rizik od razvoja diabetesa mellitusa tipa 2.

Simptomi diabetesa mellitusa

Najčešće simptomi diabetesa mellitusa izostaju dugo ukoliko su blago povišene vrednosti šećera u krvi pa tako prvi simptomi ove bolesti mogu da budu teške kardiovaskularne komplikacije šećerne bolesti po život opasne, kao što su srčani i/ili moždani udar, teška bubrežna slabost, gubitak vida ili gangrena nogu, ispoljavaju se samo kod visokih vrednosti šećera u krvi, i to tipičnim trijasom: polifagija, polidipsija i poliurija tj. pojačan apetit, pojačana žeđ ( veliki unos tečnosti i to najčešće slatkih sokova kao što je Coca- Cola) i pojačano mokrenje tj. često i obilno mokrenje. Često posledično imaju suva usta i kožu bez turgora, zažarenost u licu, poremećaj telesne težine, tipična je gojaznost centralnog tipa kod tipa 2, a mršavost kod tipa 1, stalni umor, iscrpljenost, pomućenje svesti, ubrzano i plitko disanje, slabost i malaksalost, nagli gubitak telesne težine kod transformacije diabetesa mellitusa tipa 2 u tip 1 ili tokom akutnih dijabetičnih komplikacija, kao što su dijabetična ketoacidoza i dijabetična koma.

Važno je napomenuti da težina simptoma zavisi od nivoa šećera u krvi, kao i od tipa diabetesa mellitusa koji imate.

Ono što je takođe bitno spomenuti jeste hipoglikemija, odnosno stanje sniženog nivoa šećera u krvi kome su vrlo skloni dijabetičari iz različitih razloga. Naime, hipoglikemija kod dijabetičara može nastati kao reakcija na lekove za diabetes mellitus ukoliko se ne uzimaju uz obrok ili predoziranost insulinom. Najčešći simptomi su napad gladi, tremor (podrhtavanje) ruku, iznenadna slabost i malaksalost, pojačano znojenje, lupanje srca, kao i poremećaj svesti do nivoa gubitka svesti. Ukoliko prepoznate simptome hipoglikemije, važno je brzo reagovati i pojesti hranu bogatu ugljenim hidratima (na primer čokoladu, sladak sok, kocku šećera ili med). U težim slučajevima daju se rastvori hipertone glukoze ili glukagon.

Komplikacije izazvane diabetesom mellitusom

Nelečeni diabetes mellitus, odnosno konstantno visok nivo šećera u krvi može trajno oštetiti tkiva, organe, krvne sudove i nerve i dovesti do brojnih komplikacija.

Nelečeni ili neadekvatno kontrolisani diabetes mellitus prate kardiovaskularni događaji kao što su moždani i/ili srčani udar zbog ubrzane ateroskleroze (oboljenje arterijskih krvnih sudova) na svim nivoima od malih preko srednje velikih do velikih arterijskih krvnih sudova svih organa.

Oštećenje malih arterijskih krvih sudova ( kapilara i arteriola) dovodi do retinopatije (oštećenja mrežnjače) što dalje dovodi do slepila, nefropatije ( oštećenja bubrega) što dovodi do teške bubrežne slabosti što zahteva hemodijalizu ili transplantaciju bubrega, polineuropatije ( oštećenja perifernih nerava)  dovode do raznih neprijatnih senzacija u vidu mravinjanja po telu, trnjenja, paljenja, svraba, bolova, gubitka osećaja za dodir, bol, toplo ili hladno zbog čega nastaje češće povređivanje i poremećaj motorike, zatim, pad opšteg i lokalnog imunititeta, izražena sklonost ka infekcijama, najčešće infekcije kože i mokraćnih puteva, usporeno zarastanje rana nakon povreda ili operacija, suva usta i problemi sa oralnim zdravljem. Oštećenja srednje velikih arterijskih krvnih sudova dovode do moždanih i srčanih udara. Oštećenje velikog arterijskog krvnog suda, aorte, uzrokuje disekciju i/ili rupturu aorte (raslojavanje i/ili prskanje zida aorte) čija je smrtnost izuzetno visoka.

Lečenje diabetesa mellitusa

Diabetes mellitus je neizlečiva bolest. Međutim, to ne znači da posle postavljanja ovakve dijagnoze treba odustati od lečenja i života. Može da se vrlo dobro kontroliše. Dobro kontrolisana bolest ima više nego dobru prognozu. Diabetes mellitus je kompleksno metaboličko stanje i potrebno je primeniti različite strategije kako bi se kontrolisao nivo šećera u krvi. Svakako da primena određenih strategija zavisi i od tipa diabetesa mellitusa. Hajde da pogledamo neke od načina kontrolisanja diabetesa mellitusa.

Merenje šećera u krvi

Redovno praćenje nivoa šećera u krvi bitno je kako bi se odredilo da li je trenutni plan kontrolisanja diabetesa mellitusa uspešan. Takođe, pomoću merenja dobijate uvid u to šta tog dana treba da radite u smislu korišćenja lekova i/ili ishrane.

Primena oralnih lekova

Oralni lekovi mogu pomoći ljudima koji imaju diabetes mellitus, a pankreas im ipak proizvodi određene količine insulina. Postoje različiti tipovi lekova, tako da će Vaš lekar odrediti najbolju terapiju u zavisnosti od različitih faktora poput tipa diabetesa mellitusa, težine simptoma i godina života.

Insulin

Ljudi koji imaju diabetes mellitus tip 1 i neki koji imaju diabetes mellitus tip 2 koriste sintetički insulin kako bi kontrolisali nivo šećera u krvi. Na tržištu ima više vrsta insulina sa različitom brzinom delovanja, te je važno naći odgovarajuću opciju radi postizanja što boljih rezultata.

Promena načina života

Odgovarajuća ishrana i redovna fizička aktivnost mogu Vam pomoći da kontrolišete diabetes mellitus. Potražite savet od lekara kako biste znali na šta posebno da obratite pažnju.

Poliklinika As Medicus Biorezonanca - Vaš pomoćnik u borbi sa dijabetesom mellitusom

Bilo da sumnjate da imate diabetes mellitus ili ste već dobili dijagnozu, poliklinika As Medicus Biorezonanca može postati Vaš saveznik!

Naš inovativan pristup dijagnostici i lečenju kombinuje ogromno znanje i iskustvo iz Kvantne i klasične medicine. Kvantna medicina je posebno interesantna jer nudi mogućnost pregleda, dijagnostike i lečenja na neinvazivan način. Pomoću moćnih aparata koje se koriste u dijagnostici, Termovizijskog i Biorezonantnog skenera, mogu se prepoznati bolesti u najranijim fazama, čak i pre pojave simptoma.

Što se tiče klasične medicine, u poliklinici As Medicus Biorezonanca zaposleni su vrhunski stručnjaci iz različitih oblasti, od interne medicine, kardiologije i endokrinologije do ginekologije i urologije. Svi oni Vam stoje na raspolaganju i tu su za sva pitanja!

Zakažite Vaš pregled već danas!