Aritmije – Kako mogu dovesti do moždanog udara

< Nazad Ažurirano 27.11.2021. Aritmije – Kako mogu dovesti do moždanog udara

Da li ste nekad osetili da Vam srce preskoči otkucaj? Ako jeste, to često nije razlog za brigu. Većina ljudi tokom života iskusi povremena „preskakanja“, ali to su uglavnom benigni poremećaji u radu srca. Problem nastaje ukoliko su ova preskakanja česta.

Poremećen srčani ritam, iako često ignorisan, može biti rani znak mnogih bolesti, ali isto tako može i da izazove ozbiljne zdravstvene tegobe, poput ishemijskog moždanog udara.

Šta su to tačno aritmije? Da li sve vrste aritmije mogu dovesti do moždanog udara? Kako ih sprečiti? Odgovore na ova pitanja saznajte u nastavku teksta.

Šta su aritmije?

Normalan raspon otkucaja srca u minuti kod zdravih osoba je između 60 i 100. Stanje koje označava nepravilan ritam rada srca, bez obzira na to da li su otkucaji brži ili sporiji nego što bi trebalo, naziva se aritmija.

Hajde da zaronimo u „srce“ problema i pojasnimo ovaj proces. Naime, u sinoatrijalnom čvoru, odgovornom za pokretanje srca na mehanički rad, stvaraju se impulsi koji putuju do srčanih pretkomora i komora, prilikom čega dolazi do kontrahovanja i opuštanja mišića. Aritmije se pojavljuju onda kada u ovom procesu nastane neka nepravilnost.

Kao što smo već rekli, većina ljudi osetiće aritmične epizode tokom života. Međutim, te epizode ne moraju nužno biti razlog za brigu. Iako nije svaka aritmija opasna po život, ona često izaziva stres i zabrinutost kod ljudi, što nekad može doprineti i pogoršanju simptoma.

Različiti faktori mogu doprineti razvoju aritmija: srčane mane, poremećaj štitne žlezde, visok krvni pritisak, dijabetes mellitus, opstruktivna bolest pluća, gojaznost centralnog tipa, “sleep apnea” (prestanak disanja tokom spavanja), itd. Takođe, prevelik unos kofeina, alkohola i duvana može izazvati aritmije.

Vrste aritmija

Aritmije se najčešće dele prema svom poreklu i tu razlikujemo atrijalne (iz pretkomora) i ventrikularne (iz komora). Pored ove podele, postoje različiti tipovi aritmija: ekstrasistole (preuranjeni otkucaji srca), tahikardija (ubrzan rad srca), bradikardija (usporen rad srca), pauze u radu srca, fibrilacija (treperenje pretkomora ili komora), itd.

Zašto je bitno tačno utvrditi vrstu artimija? Zbog toga što celokupan tok lečenja zavisi od vrste. Na primer, u nekim slučajevima dovoljna je promena načina života, dok je kod nekih potrebna primena određenih lekova ili drugog vida terapije.

Dijagnostika aritmija kod ljudi

S obzirom na to da je od izuzetne važnosti utvrditi koju vrstu aritmija pacijent ima, ali i koji je uzrok, postoji niz različitih postupaka koji se mogu primeniti.

Najčešće se pacijentu radi elektrokardiogram (EKG ili ECG). Tokom snimanja, elektrode se postavljaju na određena mesta na grudnom  košu i one snimaju električnu aktivnost srca sa površine tela. Pošto je u većini slučajeva potreban duži zapis, može se raditi i EKG-holter monitoring. Na ovaj način, aktivnost srca snima se 24 sata, a ponekad i duže, u zavisnosti od potrebe.

U kardiološkoj analizi često se rade i određene laboratorijske analize, kao i testovi opterećenja (ergometrija). Ukoliko se sumnja na ishemijsku bolest srca, može se raditi koronarografija, pri kojoj se snimaju krvni sudovi srca. Ako se sumnja na bolest samog srčanog mišića, često se preporučuje magnetna rezonanca.

Aritmije kod ljudi – Da li sve vrste mogu dovesti do moždanog udara

Aritmije mogu biti bezopasne, ali isto tako mogu izazvati niz zdravstvenih problema. Međutim, jedna vrsta aritmije se najčešće dovodi u vezu sa moždanim udarom, a to je atrijalna fibrilacija (aritmia absoluta) sa apsolutnom aritmijom komora.  

Mnogi ljudi nisu nikad čuli za atrijalnu fibrilaciju, iako je ona jedan od najčešćih tipova nepravilnog rada srca. Procenjuje se da oko 100.000 ljudi u Srbiji ima ovaj poremećaj. Šta se tačno dešava kod atrijalne fibrilacije?

Kada srce normalno funkcioniše, prvo se kontrahuju pretkomore, a zatim komore. Ova sinhronizacija neophodna je za normalan srčani ritam i nesmetanu regulaciju protoka krvi kroz srce. U slučaju atrijalne fibrilacije, ne postoji sinhronizacija. Pretkomore i komore se kontrahuju, ali ne regularnim ritmom, već haotično i nepravilno, a rezultat toga je da srce ne pumpa krv kao što bi trebalo.

Postoji nekoliko oblika atrijalne fibrilacije. Prvi se zove paroksizmalni, gde fibrilacija traje od nekoliko sekundi do nedelju dana, nakon čega se srce vraća u normalan ritam. Simptomi variraju od blagih do teških, kao i njihova učestalost. Najčešće se ovaj oblik ne leči, ali ukoliko su simptomi učestali, može se prepisati terapija.

Drugi oblik naziva se perzistentni odnosno uporni, jer se srčani ritam ne vraća u normalu više od nedelju dana. Kod nekih pacijenata normalan srčani ritam se uspostavi spontano, a kod nekih je potrebno primeniti određenu terapiju kao što je medikamentna i/ili elektrokardioinverzija.

Dugotrajni oblik atrijalne fibrilacije je kada se pretkomore ne kontrahuju regularno više od godinu dana. Ovaj tip je izuzetno teško lečiti, te su često neophodni invazivni tretmani kako bi se regulisao srčani ritam.

Najteži oblik naziva se permanentni. U ovom slučaju, stanje se ne može popraviti lečenjem, i potrebna je primena određenih lekova kako bi se kontrolisao srčani ritam i smanjio rizik od moždanog udara.

Zašto je atrijalna fibrilacija kod ljudi opasna?

Pošto pretkomore nisu usaglašene sa komorama, povećava se rizik od zgrušavanja krvi i nastajanja tromba. Trombovi mogu da putuju po čitavom telu i uzrokuju prestanak cirkulacije. Kada se to desi u mozgu, nastaje moždani udar.

Rizik od moždanog udara usled atrijalne fibrilacije povećava se sa godinama. Takođe, druge bolesti i poremećaji kao što su hipertenzija i dijabetes mellitus čine pacijente podložnijim.

Još jedan od razloga zašto je atrijalna fibrilacija opasna jeste njena „podmuklost“. Naime, mnogi ljudi ne osećaju nikakve simptome, pa tako nisu ni svesni ovog stanja. Ovakvo stanje može biti najopasnije, jer usled izostanka simptoma pacijenti ne traže pomoć, te moždani udar može biti prvi pravi simptom.

U zavisnosti od težine, moždani udar može uzrokovati različite posledice kao što su poteškoće u govoru, hodanju ili nemogućnost pomeranja ruku ili nogu. Teža posledica je potpuna nepokretnost, a nažalost, neki pacijenti ne prežive moždani udar.  

Bilo da osećate nepravilnosti u radu srca ili ne, redovna kontrola je pravi i jedini način za dijagnostiku atrijalne fibrilacije ili bilo koje druge vrste aritmije. Mlađima od 60 godina preporučuje se da urade EKG jednom godišnje. Pošto se sa godinama povećava rizik od atrijalne fibrilacije, stariji od 60 bi trebalo da rade EKG nekoliko puta godišnje u cilju ranog otkrivanja bilo kakvih nepravilnosti. Pored toga, ponekad je potrebno uraditi i test opterećenja, kao i prekontrolisati lipide, šećer u krvi i rad štitne žlezde.

Kako sprečiti atrijalnu fibrilaciju?

Smanjenje rizika od atrijalne fibrilacije podrazumeva rad na poboljšanju zdravlja srca. Najbitnije stvari su fizička aktivnost i zdrava ishrana. Ukoliko se ne bavite aktivno sportom, trudite se da što više šetate, planinarite i provodite vreme u prirodi.

Što se tiče ishrane, konzumirajte namirnice koje su dobre za srce. Zeleno povrće kao što su spanać i kelj su odličan izvor vitamina K koji jača srčani mišić. Pored toga, dobro je unositi celovite žitarice, bobičasto voće, avokado i ribu bogatu omega-3 kiselinama.

Pored aktivnosti i ishrane, treba voditi računa o kilaži jer gojaznost može doprineti razvoju aritmija. Takođe, treba izbegavati cigarete i organičiti ili potpuno izbaciti unos alkohola.

Kvantna medicina u službi Vašeg srca

Kvantna medicina je relativno nova grana medicine koja omogućava neinvazivan i individualan pristup svakom pacijentu. Ova vrsta medicine posmatra telo holistički i analizira svaku ćeliju kako bi se ustanovile promene bilo kakvog tipa.

Svaka bolest ima četiri faze. Laboratorijski nalazi otkrivaju bolest tek kada ona pređe u treću fazu. Kvantnom medicinom možemo otkriti bolest već na prelasku iz prve u drugu, energetsku fazu. Na osnovu ovih informacija koje organizam šalje u vidu promena nivoa energija u ćelijama, bolest se može predvideti i sprečiti bez poteškoća.

As Medicus Biorezonanca poliklinika jedinstvena je jer koristi dva moćna aparata u svrhu dijagnostike: Biorezonantni i Termovizijski skener.

Biorezonantni skener koristi 3D tehnologiju kako bi identifikovao čak i najranije faze oboljenja svih organa. Pored toga što ne zahteva nikakvo zračenje ili ubrizgavanje kontrasta, ova metoda zamenjuje nekoliko desetina pregleda i testova.

Termovizijski skener registruje i najmanje promene u temperaturi organa koje mogu nastati usled određenih patoloških procesa. Povećana ili smanjena temperatura se analizira i utvrđuje se o kakvoj promeni je reč. Pomoću ove vrste skenera može se otkriti više od 200 bolesti čak i u najranijim fazama, kada klasična medicina to još ne vidi.

Pomoću ovih aparata dobija se detaljan uvid u ceo organizam, uključujući i srce. Pored toga, posmatra se i cirkulacija, a može se i odrediti krvna slika. Ukoliko sumnjate na aritmije ili bilo kakve srčane nepravilnosti, Kvantna medicina može da Vam pomogne bezbolnom dijagnostikom.

Ukoliko sumnjate na postojanje neke bolesti ili jednostavno želite da se prekontrolišete, učinite nešto dobro za sebe i zakažite pregled što pre.